Godišnjica zločina u Srebrenici

Navršava se 17 godina od masakra bošnjačkog stanovništva u Srebrenici od strane pripadnika Vojske Republike Srpske.

U Memorijalnom centru Potočari sahranjeno je 520 žrtava koje su identifikovane u masovnim grobnicama, a ubijene u julu 1995. godine. Među identifikovanim žrtvama više od 80 dečaka koji su, kada su ubijeni, bili mlađi od 15 godina. Do sada je u Memorijalnom centru u Potočarima identifikovano iz masovnih grobnica i sahranjeno 5.137 osoba.

Komemoracija u Potočarima počela je intoniranjem himne Bosne i Hercegovine i recitalom Abdulaha Sidrana, a u memorijalnom centru bilo je skoro 40.000 ljudi, prenose sarajevski mediji.

Predsednik Organizacionog odbora komemoracije Ćamil Duraković rekao je da je na današnjoj komemoraciji žrtvama vraćen identitet, ime i prezime. "Oni danas postaju ponovo ljudi, a prestaju biti neidentificirani ostaci. Ne ukopavamo posmrtne ostatke već naše očeve, braću i sestre", poručio je Duraković.

Sahrani u Potočarima prisustvovali su zvaničnici BiH, predstavnici diplomatskog kora, porodice žrtava i gosti iz sveta, delegacija Vlade Republike Srpske i premijer Hrvatske Zoran Milanović.

Rabin glavne njujorške sinagoge Artur Šnajer poručio je u Potočarima da je "zločin počinjen u ime vere, najveći zločin počinjen u ime vere".

"Razmere ovog zločina moraju da se pamte, a ne poriču, jer istorijske činjenice ne mogu da se menjaju", rekao je Šnajer i istakao da saoseća sa građanima Podrinja, jer je i sam u holokaustu izgubio sve članove svoje porodice.

"Ipak, nisam se okrenuo ni protiv boga ni protiv ljudi. Ceo život sam posvetio izgradnji mostova među ljudima, u traganju za mirom i pravdom, a sve u spomen na moju porodicu i milione koji su ubijeni", naveo je njujorški rabin.

Hronologija napada na Srebrenicu

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon Ujedinjenih nacija bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom Ratka Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

U novembru 2004. Vlada Republike Srpske uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima".

U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.

Za genocid u Srebrenici 1995. optužene su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju prošle godine, posle 16 godina skrivanja i njima je suđenje u toku pred Haškim tribunalom.

U toku je suđenje i generalu Zdravku Tolimiru, bivšem pomoćniku Ratka Mladića i ratnom šefu Obaveštajne službe Glavnog štaba VRS. Tribunal je za Srebrenicu osudio bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića i više bivših oficira Vojske i policije RS.

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu.

Četiri godine kasnije, Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta odluka Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika Republike Srpske.