Horst Keler ponovo predsednik

U Berlinu na sednici Savezne skupštine, ustavnog organa države sastavljenog od poslanika Bundestaga, Donjeg doma parlamenta i predstavnika Pokrajina, koja je danas zasedala po 13. put, izabran je Horst Keler za predsednika Nemačke.

Horst Keler se kao deveti predsednik Savezne Republike Nemačke već od 2004. nalazio na toj funkciji.

U današnjem glasanju Keler je, kao i pre pet godina, nastupio kao kandidat konzervativnih stranaka Hrišćansko-demokratske unije i bavarske Hrišćansko-socijalne unije.

Keler je dobio 613 glasova, što je minimum koji je bio potreban za izbor.

Novoizabrani nemački predsednik obećao je danas pred poslanicima Savezne skupštine da će i dalje činiti sve što je najbolje i ukazao da će težište u njegovom novom mandatu biti na radu, obrazovanju i integraciji.

Keler je pozvao i na kreativnost i zajedništvo starih i mladih i rekao da želi da se zauzme za ''ljudsku globalizaciju, sa pravilima na koja se može osloniti'' i za privredu, koja odgovara čovekovoj oklini.

Kandidatkinja Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), profesorka političkih nauka Gezine Švan osvojila je 503 glasa. 

U trci za mesto šefa nemačke države, pored Kelera i Švanove, učestvovao je i glumac Peter Zodan, predstavnik ''Levice'', stranke nastale od bivše istočnonemačke komunističke partije, koji je osvojio 91 glas.

Uzdržanih i nevažećih glasova bilo je 12.

Horst Keler je prvi predsednik Nemačke koji prethodno nije imao nikakve političke funkcije u zemlji. Od 2000. do 2004. godine bio je direktor Međunarodnog monetarnog fonda. Pre toga bio je direktor Evropske banke za obnovu i razvoj i predsednik Udruženja nemačkih štedionica.

Ograničena moć predsednika 

Moć predsednika je u političkom sistemu Nemačke izrazito ograničena, uglavnom na reprezentativne funkcije.

Funkcija predsednika značajna je jedino u situacijama kao što su raspuštanje Bundestaga u slučaju kada savezni kancelar izgubi glasanje o poverenju u parlamentu ili izbor manjinske vlade.

Saveznu skupštinu, koja se sastaje svakih pet godina samo za izbor predsednika, čine svi poslanici Bundestaga, kojih ima 612, i isto toliki broj članova koje iz redova pripadnika političkih organizacija i udruženja, umetnika, sportista, drugih javnih ličnosti i građana biraju parlamenti nemačkih federalnih jedinica.

Koalicionu vladu u Berlinu čine konzervativci i socijaldemokrate, ali među tim strankama nije bilo saglasnosti i o zajedničkom kandidatu za predsednika zemlje.

Potpisivanje Ustava države

Nemački Ustav omogućava da se predsednik može birati iz tri pokušaja u prvom i drugom krugu je za izbor potrebna apsolutna, a u trećem relativna većina.

Savezni predsednik, po Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i stariji od 40 godina.

Ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu.

Političke stranke izbore, iako je reč o predsedniku zemlje, koji više ima protokolarnu, nego formalnu funkciju, smatraju i ''indikatorom'' buduće podele vlasti u Berlinu, odnosno, najavom mogućih pobeda na saveznim parlamentarnim izborima, zakazanim za kraj septembra, na kojima će se, zapravo, odlučivati ko će vladati Nemačkom u naredne četiri godine.

Upoznavanje nemačke istorije

U čast 60. rođendana Nemačke danas je, ispred Brandenburške kapije u Berlinu, počeo veliki narodni skup, na kome se očekuje preko 250.000 posetilaca.

Nemačka slavi okrugli rođendan, odnosno 60 godina od potpisivanja Ustava države, u Bonu 23. maja 1949. godine, skrojenog pod budnim okom sila pobednica u Drugom svetskom ratu, kojim je označen početak nove države.

Povodom rođendana, vlada Angele Merkel je pozvala građane na današnji skup, gde će do 22 sata večeras biti svega - od sveobuhvatnih informacija, razgovora, predstavljanja, sećanja, preko sportista, muzičara, političara - aktuelnih i onih koji to više nisu, do velikog muzičkog spektakla.

Ispred Brandenburške kapije, simbola mira, izgrađene po uzoru na grčki Akropolj i smeštene u samom centru Berlina, posetioci mogu saznati koja su ovlašćenja saveznog predsednika, šta je Bundestag, a šta Bundesrat, kakav je nemački politički sistem, kako se živelo u podeljenoj Nemačkoj, šta je bila DDR, koji su ih sportisti obradovali zlatnom medaljom.

A tu, na oko kilometar dugom izložbenom prostoru smenjuje se istorija od sloma fašizma-privredno čudo, hladni rat, nemirne šezdesete, blagostanje, suze radosnice zbog pobeda u fudbalu, zbog pada Berlinskog zida pre 20 godina, zbog ponovnog ujedinjenja.

Proslava pred savezne izbore

Na bini će se tokom dana pojaviti stari političari, koji su stvarali i kreirali državnu politiku u poslednjih šest decenija. Među njima je i bivši, dugogodišnji ministar inostranih poslova liberal Hans-Ditrih Genšer, rođen 1927. godine, koji je bio na čelu  diplomatije u vreme raspada bivše Jugoslavije, zatim socijaldemokrata Egon Bar, rođen 1922. godine, poznat po mudrosti u kriznim vremenima i drugi.

Najpoznatiji nemački novinari će biti voditelji spektakla, na kome će, kao gosti, biti i aktuelni francuski, ruski, američki i drugi ambasadori u Berlinu.

Nemcima, ukupno gledano, nikada nije tako dobro išlo kao u poslednjih 60 godina - sloboda, demokratija, pravo, sigurnost i privredni uspeh, tvrde analitičari, ukazujući da su tri od četiri Nemca ponosni na Ustav zemlje.

Nemačka slavi svoj rođendan nekoliko meseci pred savezne izbore.

Izbori su zakazani za kraj septembra, i na njima  će se odlučivati o tome ko će zapravo vladati ovom nacijom u naredne četiri godine.

Pozornica ispred Brandenburške kapije danas neće biti u službi predizobrnii kampanja, džentlmenski su dogovorili nemački političari.

Prema podacima iz vlade, današnji rođendan košta ovu 83-milionsku naciju oko tri miliona evra.