Povodom eksplozija u Poljskoj, NATO odgovara: Svi za jednog

"Ako se radi o članu 5 onda smo kristalno jasni: branićemo svaki centimetar teritorije NATO-a." To je jedan portparol američkog Ministarstva odbrane izjavio nakon vesti da je u Poljskoj, u blizini granice sa Ukrajinom, došlo do eksplozija nepoznatog uzroka Portparol Pentagona time se pozvao na član 5 Ugovora o Severnoatlantskom savezu.

On glasi: "Strane su saglasne da će se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili u Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih, i zato su saglasne da će, u slučaju takvog oružanog napada, svaka od njih, u ostvarivanju prava pojedinačne ili kolektivne samoodbrane priznate članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija, pomoći strani ili stranama koje su napadnute, preduzimajući odmah, pojedinačno i zajedno sa drugim stranama, mere koje se smatraju potrebnim, uključujući i upotrebu oružane sile, radi uspostavljanja ili održavanja bezbednosti severnoatlantskog područja."

Potrebna jednoglasna odluka

Poljska bi morala da saopšti NATO-u kakvu reakciju smatra primerenom i kakva pomoć joj je potrebna. Članice NATO-a bi onda, svaka za sebe, odlučile kako će da pomognu. Nema automatske eskalacije ili automatskog kontranapada, u ovom slučaju eventualno na Rusiju.

O aktiviranju člana 5. članice Saveza moraju da donesu jednoglasnu političku odluku.

Formulacija da će biti branjen svaki centimetar teritorije NATO-a često se čula od početka ruskog rata protiv Ukrajine. Slučaj eksplozija u Poljskoj mogao bi da bude test šta te izjave zaista znače.

Do sada je član 5 Ugovora o NATO-u aktiviran samo jednom. Nakon terorističkih napada Al Kaide u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji 11. septembra 2001. godine, NATO je napad na SAD proglasio napadom na čitav Savez.

Shodno tome, članice NATO-a su pomagale SAD u borbi protiv terorista i zaposedanju Avganistana vojnom misijom NATO-a. Ali, ovo drugo se nije dogodilo na osnovu Ugovora o NATO-u, već na osnovu mandata Ujedinjenih nacija.

 U Savetu bezbednosti - Rusija

Turska ima drugu najveću vojsku u sklopu NATO-a i bila bi u stanju sama da se odbrani od takvih napada. Do sada je u slučaju Turske bilo samo konsultacija o pretnji, prema članu 4 Ugovora o NATO-u.

U aktuelnom slučaju u Poljskoj, održavaju se konsultacije prema članu 4 Severnoatlantskog ugovora.

Član 5 Severnoatlantskog ugovora ide, međutim, i dalje. U završnoj odredbi piše:

"Pre svakog oružanog napada i svih mera preduzetih u vezi s tim, odmah mora biti obavešten Savet bezbednosti. Takve mere će prestati kada Savet bezbednosti preduzme mere potrebne za ponovno uspostavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti."

NATO bi, dakle, ako bi zaista preduzeo korake protiv Rusije, akciju morao da prijavi Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. A Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti - i ima pravo veta.