Ko je Džimi Roštilj, vođa koalicije bandi Haitija na meti SB UN

Veće od 15 članova jednoglasno je glasalo za usvajanje rezolucije koju su predložile SAD i Meksiko. Prvi na listi sankcija je Džimi Čerizije, najmoćniji kriminalni vođa na Haitiju, poznat po nadimku "Roštilj".

"Čerizije i njegova koalicija bandi G9 aktivno blokiraju slobodan protok goriva sa terminala za gorivo Vareu. Njegove akcije su direktno doprinele ekonomskoj paralizi i humanitarnoj krizi na Haitiju", navodi se u tekstu rezolucije, prenosi Rojters. 

Čerizije se, dodaje se u tekstu rezolucije, "upuštao u dela koja ugrožavaju mir, bezbednost i stabilnost Haitija i planirao je, usmeravao ili počinio dela koja predstavljaju ozbiljna kršenja ljudskih prava. Njegovi postupci su direktno doprineli ekonomskoj paralizi i humanitarnoj krizi na Haitiju".

Ambasadorka SAD u UN Linda Tomas Grinfild izjavila je da se rezolucijom šalje jasna poruku lošim akterima koji drže Haiti kao taoca.

"Međunarodna zajednica neće stajati skrštenih ruku dok pravite haos narodu Haitija," izjavila je Tomas Grinfildova nakon glasanja. 

Blokada, nafta, glad i nestašice 

Bande su prošlog meseca blokirale ulaz u Vareu u znak protesta zbog najave vlade o smanjenju subvencija za gorivo. Zalihe goriva su presušile, a Haićani se suočavaju i sa nedostatkom vode za piće usred smrtonosne epidemije kolere. 

Taj potez, zajedno sa demonstrantima koji su blokirali ulice u glavnom gradu Port-o-Prensu i drugim većim gradovima, izazvao je velike nestašice, primoravajući bolnice da smanje usluge, benzinske pumpe da se zatvore, a banke i prodavnice prehrambenih proizvoda da ograniče broj radnih sati. 

Haićani prvi put doživljavaju katastrofalnu glad zbog toga što bande blokiraju glavni terminal za gorivo, rekli su zvaničnici Ujedinjenih nacija. Više od četiri miliona ljudi suočava se sa akutnom nesigurnošću u snabdevanju hranom, a skoro 20.000 gladuje. 

Zbog toga je i generalni sekretar UN Antonio Guteres predložio "brzu akciju silom" da bi se pomoglo policiji na Haitiju. 

Predstavnici UN na Haitiju upozorili su da su kršenja ljudskih prava u toj zemlji dostigla alarmantne nivoe. 

"Jedan od izazova u efikasnom suočavanju sa nesigurnošću je veza između bandi i neke od elita na Haitiju i van Haitija koje ih podržavaju i usmeravaju u njihove sopstvene svrhe", izjavio je nedavno američki državni sekretar Entoni Blinken u Vašingtonu. 

Ko je Čerizije i zahtev za ulazak u vladu 

Još dok je bivši predsednik Haitija Žovenel Moiz bio živ, Vašington post je pisao o tome da je Moiz formalni predsednik te zemlje, ali ako se pitanje o tome ko je predsednik postavi ljudima na ulici, pokazaće na čoveka koga zovu Roštilj.

Bivši policajac koji sebe predstavlja kao spasioca ulica, Džimi Roštilj Čerizije postao je simbol sve brže erozije Haitija i osporene vladavine prava tokom pandemije koronavirusa.

Optužen da je organizovao masakre u kojima su poginule desetine muškaraca, žena i dece, uspeo je da ostvari nekada nezamislivo: da ujedini zaraćene bande Port-o-Prensa u moćnu novu konfederaciju koja ima za cilj ono što on naziva "revolucijom".

U video-snimku objavljenom na Fejsbuku, lider G9 i Familije Džimi Čerizije pročitao je predloženi plan za stabilizaciju Haitija koji uključuje stvaranje "Saveta mudraca".

Vašington post navodi da, sa očiglednim ciljem da postane moćnik ulice, Čerizije i članovi njegove konsolidovane bande iznuđuju preduzeća, otimaju kamione sa gorivom i kidnapuju  vlasnike preduzeća sa zahtevima za otkupninu od milion dolara. 

Banda zahteva položaje u kabinetu predsednika Henrija, izjavio je direktor Nacionalne komisije za razoružanje, demontažu i reintegraciju Haitija, u izjavi za radio stanicu Magik 9.

"To je simptom njihove moći, ali i simptom da se mogu plašiti onoga što dolazi", rekao je Robert Faton, haićanski politički stručnjak sa Univerziteta Virdžinija, o zahtevima bande.

Faton je rekao da, iako je zahtev da se Čerizijevoj federaciji bandi daju pozicije u kabinetu "lud predlog", dodao je da bi amnestija koja uključuje odustajanje od oružja mogla biti rešenje.

"Vlada čuva obraz, a bande kažu: 'Postigli smo ono što smo želeli' i postoji kompromis", naveo je Faton.

Misija Ujedinjenih nacija na Haitiju radi sa vladom na jačanju političke stabilnosti i dobrog upravljanja, zaštiti prava i reformi pravosuđa i na pomoći u organizovanju slobodnih i poštenih izbora.

Mirovne snage UN raspoređene su na Haiti 2004. godine nakon što je pobuna dovela do svrgavanja i izgnanstva tadašnjeg predsednika Žan-Bertrana Aristida. Mirovne trupe su otišle 2017. i zamenila ih je policija UN, koja je otišla 2019.

Bande su i ranije igrale bitnu ulogu na Haitiju. Vođa jedne bande pomogao je u pokretanju pobune koja je uklonila Aristida, koji je odbio da podnese ostavku pre kraja mandata 2006. Taj vođa, Buter Metajer, bio je Aristidov pristalica, ali se okrenuo protiv njega nakon što je njegov brat, takođe vođa bande, ubijen 2003. godine, prenosi Pi-Bi-Es.