Čitaj mi!

Kako sam doživela i preživela uragan Ijan

Rano jutro u sredu. Oseća se promena koja se ne može izbeći. Oblaci se mrače, vetar se ubrzava, ptice su nestale, ni žabe se ne čuju. „Čekanje ubija“, puni smisao ove izreke doživite svaki put u vreme uragana!

Sreda 28. septembra 2022. biće zapisana u analima Floride kao dan najvećeg razaranja po nekoliko osnova: po teritoriji koju je zahvatio (oko 660 kilometara), po visini talasa (od 2 do 5 metara) poplavama koje je doneo i po snazi vetra (255 km na sat sa udarima snažnijim od 300 km na sat).

Iako su u prošlosti Floridu pogodila tri uragana sa snažnijim udarima vetra od Ijana, ni jedan od njih nije ima razarajuće dejstvo po sva četiri osnova u isto vreme.

Tome treba dodati i dužinu trajanja Ijana, duže od 12 sati (na istoj geografskoj lokaciji), uz najintenzivniji period koji je trajao na jugozapadu i zapadu Floride, preko 6 sati non-stop!

Uragani obično kada udare u kopno brzo prođu, ali Ijan nas je „nagradio" sa 6 sati intenzivnog razaranja.

Kako se pripremiti? Kuda se sakriti? Može li se sakriti?

Rano jutro u sredu. Oseća se promena koja se ne može izbeći. Oblaci se mrače, vetar se ubrzava, ptice su nestale, ni žabe se ne čuju. Uključujete televizor i gledate,  jednu za drugom lokalnom stanicom radarske snimke, kao da će se oni promeniti ako promenite TV stanicu! Vazdušni pritisak vas opominje na neminovnost udara!

Dan ranije su obavljene pripreme, voda, hrana koja može da traje i bez frižidera, voće, papirni ubrusi, neizbežni toalet papir. Police sa poslednja dva artikla i vodom su prve bile ispražnjene! Čekanje počinje!

„Čekanje ubija", puni smisao ove izreke doživite svaki put u vreme uragana!

Ovoga puta, čekanje je trajalo i trajalo jer se uragan kretao izuzetno sporo, oko 15 kilometara na sat!

Zbog toga će  razaranje biti mnogo veće, a drveće neće moći da izdrži toliko duge nalete snažnoga vetra i kiše. I upravo je drveće, u delu Floride gde ja živim, platilo najveći danak. Gde god da pogledate, u oči i dušu vam ulaze polomljene grane, polomljena stabla, korenje drveća visoko preko metar iščupano i ostavljeno sa korenima u vis uperenim, podsećajući na pipke hobotnice, neuspešno tragajući za zemljom!

Potop u Napulju

Ali najveća razaranja su bila na jugozapadu Floride, obalinim gradovima Fort Majersu i Napulju ili na engleskom Nejplsu!

Gledam prve snimke sa ulica ovoga vrlo lepog i elegantnog grada, vozila plivaju po ulicama, a voda nadolazi i nadolazi. Novinar komentariše razaranja, a glas mu podrhtava, i oseća se da ima nekoga u ovome gradu, nekoga vrlo dragog!

Svaka katastrofa je opšta za analitičare, statističare i političare, ali vrlo lična za svakoga od nas! Na obližnjem ostrvu Sanibel, most je preplavljen i niko ne može ni na ostrvo ni sa ostrva kolima, ni u sredu ni u četvrtak, i ko zna koliko još dana nakon udara uragana!

Kao toliko puta ranije, ni za ovaj uragan nije baš uspešno predviđeno gde će udariti i šta će zahvatiti. Dva dana pre udara, meteorološki modeli su predviđali udar u Tampi, u centru zapadne Floride. Ljudi su se čak evakuisali iz Tampe u Fort Majers!

Kad ono, za manje od 24 sata projekcije se menjaju, a na samo 12 sati pre udara uragana Fort Majers i Nejpls, zajedno za Port Šarlot se pominju kao mesta gde će se udar prvo osetiti!

Neko će reći od sudbine se ne može pobeći. Neko drugi će početi da optužuje meteorologe i celu naučnu disciplinu! Možda ipak treba slušati i pratiti ptice i njihovo ponašanje, pojenje ili odsustvo pojenja, njihove migracije!

Levak uragana i groblje drveća

U svakome danu i u svakoj prilici čovek može nešto novo na nauči. Moj tata je imao običaj da kaže, „danas sam profitirao jer sam naučio nešto novo!"

Slušam različite meteorologe i njihova objašnjenja zašto dolazi do odstupanja u projekcijama. Postoji nekoliko modela koji se koristi, najpoznatiji su američki i evropski, a kada se daju projekcije i kada se formira slika levka putanje uragana, uzimaju se u obzir oba modela. A na pola puta razlike jednog u drugog, dodaje se centralna linija. Ljudi kao ljudi, gledaju u srednju liniju, a ne u celi širinu levka, i rezonuju „neće ova neman na nas". Neki meteorolozi predlažu da se izbriše srednja linija i da svi znamo da uragan može da dođe baš do nas gde god da se nalazili unutar projekcije levka!

Ali, čak i tada, priroda je priroda, i u dobru i u razaranju nam pokaže svoju snagu, neuhvatljivost i slobodu od naših modela!

U toku uragana, drveće gde živim pada na sve strane. Slušam nalete vetra kako udaraju u prozore, a u stvari vidim da su to grane drveća. Dva drveta ispred moje terase padaju pokošena na zemlju a da uragan još nije dobio punu snagu. Sa druge strane ulice narednog dana vidim polovine stabala, polovine grana, korenje drveća, nepregledne grobnice drveća!

U toku trajanja uragana, moji divni prijatelji iz Beograda, Amerike, Kanade, Češke, Engleske i Uzbekistana, i moji studenti koji su diplomirali i pre više od 20 godina, šalju mi poruke nade, ljubavi, brižnosti, molitve koje čitam i koje mi čitaju. Prate zajedno sa mnom kretanje uragana, a kada mi nestaje internet, dobijam radarske slike i koliko još je ostalo do ublažena razaranja. Molim ih da idu da spavaju i sanjaju lepe snove, jer razlika u vremenu je od 9 do 6 sati! Ostaju sa mnom u smenama, u zavisnosti od vremenskih zona.

Na muci se poznaju komšije

Na radiju pratim stanicu koja je objedinila sve stanice od jugozapada Floride do Tampe. Javljaju se ljudi i dele svoje sudbine. Kako domaćin emisije objašnjava, kada podelimo teret bude nam lakše, a i drugima jer spoznaju da nisu sami!

To veče, ta noć i njihovi razgovori su bili nešto najmoćnije i najlepše što sam čula u poslednjih nekoliko godina sa medija. U svima toliko puno humanosti, poštovanja i želje da se drugome pomogne. Od spuštanja zaštitnih roletni na kućama u kojima žive stara lica do njihove evakuacije, od pomoći komšiji čija je kuća poplavljena, od deljena saveta kako se zaštiti, do divnih reči upućenih domaćinima emisije i zahvalnosti što su sa svima nama i što nam omogućuju da budemo jedni sa drugima.

A kako se uragan pomera od jugo zapada ka severozapadu, slušamo o novim razaranjima,  koja su ipak mnogo manja od onih koja su primili naši južniji susedi. Puni empatije i želje da se pomogne drugome jer njemu je gore nego nama.

Neko od sagovornika nas podseća da je ovo divan dan da budemo dobre komšije i pomognemo jedni drugima. Bila je ovo neverovatno, pomisliće čovek, zaboravljeno osećanje kada smo se osećali kao pripadnici zajednice, kada se nismo delili na opoziciju i poziciju, na demokrate i republikance nego smo jednostavno bili ljudi, komšije!

Prisećam se analiza zašto i kada je krenulo do antagonizma, nezapamćenih razmera, u društvu SAD. Jedna od njih ukazuje na prekretnicu koja se dogodila kada su prestale da postoje lokalne novine. Lokalne novine koje su pisale o problemima koji su bili „naši" i gde nije bilo važno da li je neko iz ove ili one stranke. Slušajući radio jer je televizor prestao da radi, razmišljam i o lepoti i vrednosti radija koji nam daruje vreme za slušanje i vreme za misao.

U jutro narednog dana, budim se ne verujući odsustvu vetra, koji istina nije nestao, ali je prestao da gromoglasno najavljuje svoje prisustvo. Izlazim iz stana. Zaprepašćena obimom razaranja i pokošenom drveću. Pričam sa komšijama. Pozdravljamo se uz osmehe i obrise sreće na licima, jer smo živi! Oko 11 sati čuje se i prvo pojenje ptica!