Kako mladi istoričari vide kraljicu Elizabetu Drugu i njenu višedecenijsku vladavinu

Kraljica je vladala sedamdeset godina, ali pošto je reč o ustavnoj monarhiji, ona praktično nije imala nikakvu moć. A ipak, na kraju, svi su neutešni. U čemu je bila njena moć i zašto ona toliko mnogo znači toliko velikom broju ljudi?

Ona je bila ključna spona između nas i našeg nacionalnog identiteta. Za mnoge je ona bila otelotvorenje zastave - Junion Džeka. Zato je za većinu skoro beznačajna činjenica da je njena vlast bila ograničena. Kraljevska porodica ima jednu izreku, to smo saznali iz brojnih izvora - "Nikada ne objašnjavaj i nikada se ne žali". Ne znamo da li je svoj posao volela ili ga je mrzela, ali ga je obavljala sa gracioznošću i dostojanstvom. Kraljica nikada nije pravila ispade, niti se ponašala neadekvatno u bilo kojoj situaciji

Neki su mislili da je ideja Komonvelta smešna. Vinston Čerčil, njen prvi premijer, se sa njom nije slagao. Ona nije lično shvatala želju zemalja da biraju sopstvene šefove država, već im je ukazivala izuzetno poštovanje. Prošle godine, kada je Barbados postao republika, poslala je princa Čarlsa na ceremoniju proglašenja. Mislim da će Komonvelt trajati zbog međusobnog poštovanja. Da nije bilo kraljice, ne bi nastao tako brzo, a možda ga ne bi ni bilo. Ona je ključ uspeha Komonvelta.

Šta je za vas i za generacije žena pre vas značilo imati ženu monarha?

Pedesetih godina prošlog veka to je bilo nešto izuzetno. Odrasli ljudi klanjali su se mladoj ženi kao suverenu. Ona je bila odana supruga, ali i jednaka u bračnom partnerstvu. Bila je tiha, povučena i stidljiva, ali i žestoki borac kada je trebalo. Pokazala je da žene mogu da budu i ženstvene i moćne.