Iranski dron za napad na Tel Aviv, Mosad preti Teheranu

"Araš 2", novi dron velikog dometa, posebno je napravljen za napade na Tel Aviv i Haifu, rekao je komandant iranskih kopnenih snaga, general Kijoumars Hejdari, dok je istovremeno, šef Mosada izvestio američke zvaničnike da eventualni sporazum o nuklearnom programu Irana nema poseban značaj za vlasti u Tel Avivu.

Barnea je, takođe, upozorio američke i zapadnoevropske zvaničnike da Izrael smatra da obnovljeni pregovori o iranskom nuklearnom programu predstavljaju "šaradu", te da neće zaštititi Iran od operacija Mosada.

"Ceo dogovor je zasnovan na lažima. Iran pokušava da se dokopa atomskog oružja koje predstavlja suštinsku pretnju za Izrael. Dogovor bi mogao da im pomogne da pod maskom međunarodnog legitimiteta postignu cilj", rekao je šef Mosada.

Novi pregovori o iranskom nuklearnom programu zapali su u đorsokak pošto su Britanja, Nemačka i Francuska, tokom vikenda, izrazile ozbiljne rezerve o iranskoj odlučnosti da proces uspe. U pregovaračkom procesu učestvuju još Kina i Rusija, koja je poslednje reakcije iz zapadnih prestonica ocenila kao "nekonstruktivne".

Sporazum u iranskom nuklearnom programu na jedvite je jade postignut 2015. godine, ali je tadašnji predsednik SAD Barak Obama, suočen sa nedostatkom podrške u Kongresu, taj dokument potvrdio ukazom, što je njegovom nasledniku, Donaldu Trampu omogućilo da ga, kasnije, jednim potpisom odbaci.

Trampov potez je, u velikoj meri, otvorio mogućnost Iranu da bez preterane kontrole nastavi nuklearni program, što je administraciju Džozefa Bajdena nateralo da pokuša da isposluje novi dogovor.

Mogućnost novog dogovra sa Iranom razbesnela je vlasti u Tel Avivu, koje su u prethodnih nekoliko meseci izvele niz vežbi usmerenih direktno protiv iranskog nuklearnog programa, uključujući upad borbenih aviona u vazdušni prostor te države, kao i razvoj nove bombe namenjene uništavanju podzemnih bunkera.

"To je državni terorizam koji je naredio Ali Hamnei i koji sprovode Revolucionarna garda i iranske obaveštajne službe", rekao je šef Mosada, navodeći da su na meti Teherana, poslednjih meseci, bili izraelski državljani u Turskoj i u zapadnoj Evropi.

Najava novog iranskog drona vremenski se podudarila sa novim paketom sankcija koje je Amerika uvela Teheranu zbog serije hakerskih napada na aalbanske institucije i spekulacija da su iranske bespilotne letelice isporučene Rusiji za borbu u ratu u Ukrajini.

Teheran nije objavljivao dodatne informacije o novom dronu, navodeći samo da se radi o "samoubilačkoj letelici" dometa oko 2.000 kilometara.

Pentagon je, pre nekoliko meseci objavio da iranska vojska uvežbava ruske oficire za upotrebu dronova, navodeći da će bespilotne letelice biti isporučene Moskvi u zamenu za 18 borbenih aviona Su-35, prvobitno namenjenih egipatskim oružanim snagama.

Ukupno 27 kamera, kojima je agencija UN za nuklearnu energiju nadgledala iranski nuklearni program je isključeno. Niz zapadnih država tvrdi da je Teheran daleko premašio količinu obogaćenog uranijuma koja je definisana starim dogovorom. Izrael smatra da je novi sporazum besmislen. Spremni planovi napada i nove bombe.

Tenzije, koje već godinama prate iranski nuklearni program, dodatno su podignute pošto je šef Međunarodne agencije za nuklearnu agenciju, Rafel Grosi izvestio da "ne može garantovati" da je ovaj program namenjen isključivo za civilne svrhe, te da nije načinjen nikakav napredak u rešavanju pitanja vezanih za tragove radioaktivnosti na mestima koje Teheran nije prijavio.

Iranske vlasti su, odmah nakon objavljivanja izveštaja šefa IAEA, navele da se radi o starim optužbama, ponavljajući da će sporazum biti postignut kada se Zapad obaveže na ukidanje sankcija i pruži garancije da će dogovor, za razliku od onog iz 2015. godine, biti trajan.

Nekadašnji predstavnik Irana pri IAEA, Kazem Haribadadi objasnio je da je Teheran u dva izveštaja objasnio sve aktivnosti na ta tri mesta, navodeći da se radi o zanemarljivim količinama nuklearnog materijala. "Razlog toliko pažnje je politički pritisak SAD, nekih zapadnih država i cionističkog režima na IAEA", rekao je Haribadadi televiziji Irib.

IAEA, međutim, nije bila zadovoljna odgovorima, posebno posle izveštaja nemačkih obaveštajaca iz juna, prema kojima vlasti u Teheranu "ubrzano rade na ovom programu".

"Nemačke obaveštajne agencije su bile u poziciji da potvrde značajan rast aktivnosti u nabavkama koje se mogu povezati sa nuklearnim programom", navodi se u izveštaju Federalne kancelarije za zaštitu ustava, ili BfV.

Podignute tenzije, neuspešni pregovori i međusobne optužbe rezultirali su poslednjih dana rizičnim vežbama izraelske avijacije i odlukom Irana da na više od 50 lokacija spremi skloništa za slučaj nuklearne ili hemijske nesreće.

Izraelski avioni F-35 uspeli su u nekoliko navrata za poslednja dva meseca da neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vežbe u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48, javljaju izraelski mediji.

Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali taj izveštaj, ali su gotovo istovremeno počeli velike manevre bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova, te otvorili posebna skloništa na više od 50 lokacija u toj državi.

Iako to Teheran odlučno demantuje, vlasti u Izraelu ubeđene su da je izrada atomske bombe krajnji cilj iranskog nuklearnog programa, potkrepljujući tvrdnje stotinama kilograma dokumenata koje su agenti Mosada krajem januara 2018. ukrali iz tajnog centra u Teheranu.

Izrael, bar prema tvrdnjama Teherana, pokušava da zaustavi i napadima na naučnike uključene u nuklearni program. Poslednja žrtva ove kampanje bio je "mladi naučnik" koji je stradao u maju u napadu dronova na vojni kompleks Parčin kod Teherana.