Čitaj mi!

Poseta Tajvanu – američko defakto priznanje nezavisnosti ili pokušaj Pelosi da uđe u istoriju

Pošto je Kina pokazala oštro protivljenje poseti predsedavajuće Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država Nensi Pelosi Tajvanu, analitičari očekuju popuštanje napetosti u odnosima Vašingtona i Pekinga. Ni Sjedinjenim Državama ni Kini eventualni vojni sukob oko Tajvana ne odgovara, iz unutrašnjih političkih i ekonomskih razloga, kaže dopisnik RTS-a iz Japana Ilja Musulin.

Poseta Nensi Pelosi Tajvanu se u Pekingu doživljava kao ozbiljan izazov za suverenitet Kine u odnosu na Tajvan i Oslobodilačka armija najmnogoljudnije zemlje na svetu je rasporedila svoje snage na šest lokacija oko Tajvana i očekuje se da počnu vojne vežbe uz korišćenje bojeve municije, kaže dopisnik RTS-a iz Japana Ilja Musulin.

Ističe da istovremeno SAD jačaju svoje vojno prisustvo u regionu, tako da je napetost na vrlo visokom nivou.

"Poseta Pelosijeve Tajvanu je za Peking pitanje kršenja suvereniteta i uplitanja u unutrašnja politička pitanja Kine", naglašava Musulin.

Ističe da je Nensi Pelosi važna osoba u SAD, budući da je ne samo predsedavajuća donjeg doma parlamenta već i neko ko je član Demokratske partije i partijski drug predsednika Bajdena, kao i osoba koja bi došla na čelo države u slučaju da predsednik i potpredsednik nisu u mogućnosti da obavljaju dužnosti, što, kaže Musulin, njenoj poseti Tajvanu daje veliku težinu.

Podupiranje defakto nezavisnosti Tajvana 

Musulin ističe da treba pogledati i na politički kontekst posete Tajvanu.

"U poslednjim danima vlade predsdnika Donalda Trampa, tadašnji državni sekretar Majk Pompeo je objavio da su uklonjene zakonske prepreke za posete visokih američkih političkih zvaničnika Tajvanu. Iste godine, tajvanski diplomatski predstavnik u Vašingtonu je prisustvovao inauguraciji Džozefa Bajdena, što je bio prvi put da se to desilo jer SAD formalno ne priznaju nezavisnost Tajvana, smatraju ga kineksom provincijom", objašnjava Musulin.

Kaže da se već ta dva događaja mogu protumačiti kao jedna vrsta defakto priznanja nezavisnosti Tajvana od strane SAD. 

Musulin podseća da je krajem maja Bajden posetio Japan i da je pred novinarima izjavio da je njegova država spremna da vojno brani Tajvan u slučaju eventualne agresije.

"Nedavno je visoka japanska parlamentarna delegacija posetila Tajvan, što pokazuje da, gledano iz Pekinga, u poslednjih godinu i po dana postoji trend gde se čini da SAD i njeni saveznici rade na tome da vojno, politički i ekonomski podupru defakto nezavisnost Tajvana", naglašava Musulin.

Upisivanje u istoriju pred zalazak karijere

Ilja Musulin kaže da je po rečima same Pelosijeve smisao njene posete da se pruži podrška tajvanskoj demokratiji i izrazi solidarnost američkog naroda sa tajvanskim.

"Pomenula je i podršku slobodnoj plovidbi Južnim kineskim morem i verovatno je napravila aluziju na činjenicu da Kina pokušava da ostvari političku i vojnu kontrolu nad tim vrlo važnim morem", navodi Musulin.

Kaže da u samim SAD Pelosijevu kritikuju da je Tajvanu uvrstila u svoj program iz ličnih razloga jer ima 82 godine, bliži se kraj njene karijere i mandat joj ističe u januaru iduće godine.

"Republikanci je kritikuju da je želela ovom posetom da se praktično na zalasku karijere upiše u istoriju", kaže Musulin.

U igri i čipovi

Musulin naglašava da je region Indo-Pacifika ekonomski vrlo bitan region kojim prolaze vrlo važni pomorski putevi za snabdevanje giganata svetske ekonomije.

Napominje da trenutno u svetu vlada velika nestašica čipova, a da je upravo Tajvan najveći proizvođač, što je takođe jedan od razloga posete Pelosijeve, koja se sastala i sa šefom najvećeg tajvanskog proizvođača čipova.

"Politička kriza ili rat u tom regionu mogao bi da pogodi svet u smislu snabdevanja čipovima. Ako bi se Peking upustio u vojnu akciju i uspeo politički i vojino potpuno da ovlada Tajvanom, na tajn način bi dobio i prilaz otvorenim morima Pacifika i mogao bi dalje da projektuje svoju moć na ostrvske zemlje u Tihom okeanu", kaže Ilja Musulin.