Vladajuća partija u Japanu željna novih olimpijskih igara

Medijska prašina oko deficita koji su prouzrokovale letnje Olimpijske igre u Tokiju, koje su bile održane bez prisustva publike, jedva da se slegla, no lokalne vlasti u gradu Saporu, najvećem naselju na japanskom ostrvu Hokaido, uprkos tome ne nameravaju da odustanu od kandidature za organizaciju zimske olimpijade koja je zakazana za 2030. godinu.

Njihov plan da svoj grad svrstaju u red kandidata zajedno sa kanadskim Vankuverom i američkim Solt Lejk Sitijem ovih dana izaziva kontroverze, i zbog ekonomskih implikacija koje to može imati i zbog anksioznosti da bi politička nestabilnost u svetu ili neka nova epidemija mogli da pomute snove o podsticanju ekonomije grada i regiona putem igara.

Olimpijada - minsko polje 

Direktni i indirektni troškovi olimpijade koja je prošle godine održana u Tokiju procenjeni su na preko 25 milijardi dolara. S obzirom na to da tokom njenog trajanja u zemlju nisu došli strani navijači, te da privreda nije uspela ni da ubere plodove rasta medijskog interesovanja za Japan koje je izazvala olimpijada jer zemlja nije primala strane turiste ni u godini pre ni posle igara, olimpijada je u finansijskom smislu bila kolosalni promašaj na kojem se opeklo puno sponzora.

Ipak, ta velika međunarodna smotra bila je po odličjima daleko najuspešnija u istoriji japanskog sporta - takmičari iz Zemlje izlazećeg sunca u svoju riznicu uneli su čak 58 medalja, 17 više od drugog najboljeg rezultata svih vremena.

Takođe, Japan je pobrao i pohvale za to što je ipak uspeo da privede kraju jedan tako složen i logistički zahtevan događaj u teškim epidemiološkim uslovima. Sam Tokio, uprkos svim problemima koji su prethodili održavanju, kao što su razni skandali i otpor uplašenog, nevakcinisanog stanovništva dolasku stranaca, pa i uopšte održavanju igara, dobio je puno prostora u svetskim medijima i nekoliko nedelja praktično uživao status prestonice sveta.

Argumenti za i protiv

Možda su ti sportski uspesi i prestiž razlog zašto je gradska skupština hladnog Sapora, koji se nalazi na ostrvu Hokaido, nedaleko od Sahalina, u ponedeljak odbacila predlog poslanika iz redova Komunističke partije i Građanske mreže Hokaida da se održi referendum na kojem bi se stanovnici tog naselja od oko dva miliona duša izjasnili da li su za ili protiv kandidature za zimske igre, koje bi nesumnjivo osetno olakšale njihove novčanike kroz uvećani lokalni porez.

Jedan od bitnih argumenata vladajuće Liberalno demoratske partije koja ima većinu u gradskom parlamentu i drži gradsku upravu u svojim rukama za to odbijanje sam po sebi je upitan - on glasi da referendum nije potreban jer se narod već izjasnio u anketi javnog mnjenja sprovedenoj početkom marta da je za kandidaturu.

Upravo to je ono što izaziva zajedljive komentare opozicije i dela japanskih građana na društvenim mrežama. Ne samo što se ankete obavljaju na manjem uzorku i u tom smislu ne mogu da se porede sa referendumom, već su tu pomenutu, u kojoj je 52 odsto ispitanika reklo "da" kandidaturi, naručile same gradske vlasti.

Takođe, ona je bila održana brzo nakon zimske olimpijade u Pekingu, u trenutku kada je stanovništvo još uvek bilo ispunjeno i nacionalnim i lokal-patriotskim zanosom zbog uspeha sportista poreklom sa Hokaidoa, pa bi bilo naivno smatrati da bi sada, u uslovima kada rastu cene struje, goriva i hrane, ono imalo isti pogled na igre.

Dakle, sve od toga da je reč o samo jednoj anketi a ne kontinuiranom istraživanju javnog mnjenja, preko toga da nju nije sprovela relativno nezainteresovana, neutralna institucija poput nekog univerziteta ili medija, do toga da se ekonomska situacija u svetu i samom Japanu pogoršava, je problematično.

Pogotovu što su slični referendumi o opravdanosti kandidature za organizovanje olimpijade u svetu do sada najčešće donosili negativan ishod.

Lokalne vlasti u Saporu, koji je rasadnik sjajnih skijaša-skakača i klizača, međutim, veruju da bi ih olimpijske igre koštale oko 2,6 milijardi dolara i da bi investicije u infrastrukturu podstakle ekonomiju njihovog grada i ostrva i bukvalno ih preobrazile u mnogo bolje mesto za život.

One najavljuju nove ankete javnog mnjenja ove godine i tvrde i da imaju podršku privrednih subjekata za svoj plan, kao i da su sprovele potrebna istraživanja, čiji rezultati ukazuju na korist od eventualnog održavanja igara. Anketa sa početka marta, zapravo, je sprovedena na uzorku od čitavih 10.000 stanovnika Sapora, što nije malo za jedno istraživanje javnog mnjenja.

Takođe, sa obzirom da je grad već nameravao da se kandiduje za zimsku olimpijadu 2026. (od čega je odustao zbog štete koju je 2018. pričinio razorni zemljotres od kojeg je poginulo preko 40 ljudi) i da je proces konsultacija o tome započeo još 2014, argument je i to da je planiranje već u poodmakloj fazi. Naravno, pretpostavka je da 2030. godine neće postojati nikakva epidemiološka ograničenja, te da će i turizam procvetati zahvaljujući olimpijadi.

Saporo je već održao jedne zimske olimpijske igre i to sada već daleke 1972. godine, pa bi mu obnova sportske i druge infrastrukture dobro došla.

Ostaje, međutim, velika sumnja u vezi reperkusija političkih blokovskih podela, koje se sve više pretaču i u ekonomske podele koje koče trgovinsku i razmenu tehnologija. U istočnoj Aziji vlada nemala briga da bi sledeće veliko svetsko žarište mogao da budu Tajvan, a oružani sukob oko njega sigurno bi imao velike ekonomske, pa možda i vojne posledice po Japan.

U vreme inflacije i velike neizvesnosti vezane za budućnost sipanje ogromnih količina novca u događaje koji mogu lako da postanu žrtva političke nestabilnosti čini se vrlo rizičnim, kao bacanje doprinosa poreskih platiša u rupu bez dna, pa je jasno zašto mnogi u Japanu, uprkos ljubavi prema velikim međunarodnim događajima i domaćim sportistima, smatraju da paradigma o olimpijadi kao ukupno pozitivnom događaju koji donosi prosperitet ili boljitak treba da bude revidirana.