Predsednički izbori u Francuskoj: Makron izbegao debatu, izdvojilo se pet kandidata

Na predsedničkim izborima u Francuskoj učestvuje 12 kandidata, ali se prema rezultatima javnog mnjenja izdvojilo njih pet – Emanuel Makron, Marin le Pen, Žan-Lik Melanšon, Valeri Pekres i Erik Zemur.

Aktuelni predsednik i predsednički kandidat Emanuel Makron odbio je da učestvuje u političkom programu "Jelisejska palata 2022" javnog servisa Frans 2 sa ostalim kandidatima. Ovakva odluka naišla je na žaljenje uredništva televizije, ali i na kritiku konkurenata.

Naučni savetnik Instituta za evropske studije u Beogradu dr Slobodan Zečević kaže da francuski predsednici inače ne vole da učestvuju u debati pre drugog kruga izbora.

"Oni pokušavaju da budu iznad gomile kandidata i da odaju utisak da vode računa o interesima građana", naveo je Zečević.

Ističe i da se Makron, inače, ne slaže sa uređivačkom politikom Fransa 2 – smatra da stanje u Francuskoj prikazuju kao da je loše i da previše depresivno, sa čime se on ne slaže.

"Namerno nije hteo da ide na Frans 2, on se radije opredeljuje da ide na Prvi program koji je privatizvan i gde misli da ima bolji tretman", pojasnio je Zečević.

Ukrajinska kriza jedna od tema izbora

Predsednik Makron je u ime Francuske kao predsedavajuće Evropskoj uniji u stalnom kontaktu sa predsednicima Ukrajine i Rusije i do sada ga je Rusija više uvažavala nego druge zapadne lidere.

Međutim, sada predsednik Makron traži uvođenje dodatnih sankcija Rusiji zbog indicija da je odgovorna za stradanje civila u Buči. Zečević ističe da Pariz sledi politiku Vašingtona:

"Francuzi slede američku politiku prema ukrajinskoj krizi i svedoci smo većeg pritiska američke administracije na rusiju, pa se Francuska sada tome pridružuje." 

Iako su svi predsednički kandidati u Francuskoj osudili napad Rusije, postoje nijanse u osudi.

"Jedan deo kandidata prebacuje na NATO deo krivice, smatraju da je isprovocirao ovakuvu situaciju. Takvog su mišljenja Le Penova, Melanšon, Zemur. Oni smatraju da nije samo Rusija kriva, već da je deo odgovornosti i na NATO. Drugi kandidati, poput Valeri Pekres, potpuno osuđuju Rusiju, smatraju Putina diktatorim i da je ovo posledica takve vlasti Moskve", objašnjava Zečević.

Faktor Korzika

Zbog nedavnog sukoba demonstranata-separatista sa policijom na Korzici, zakazan je sastanak sa vladom za petak, 8. april.

"Koreni toga su u događaju koji je potresao korzikansko javno mnjenje. Reč je o Ivanu Koloniju, korzikanskom ekstremisti koji je robijao u Francuskoj. On je tražio da služi kaznu na Korzici, sli mu to nisu dozvolili i na kraju je ubijen u zatvoru od strane radikalnog islamiste", ispričao je Zečević.

To je, kaže, izazvalo veliko nezadovoljstvo i demonstracije. "Makron je hteo da smiri situaciju tokom kampanje, obećavši autonomiju Korzici. Ali to nije autonomija kao što je imaju Severna Irska ili Katalonija. Francuska je centralizovana država i ne može to da dopusti i Korzikanci to znaju", rekao je Zečević.

Kojim putem će ići Evropska unija

U slučaju novog mandata Emanuela Makrona, neće biti promene u odnosu Pariza prema Evropskoj uniji – guraće koncept suverene Evrope, jačati uniju na spoljnopolitičkom planu.

"Ako bi Marin le Pen pobedila, bilo bi promena jer se ona zalaže za napuštanje zone Šengena, veću kontrolu na granicama, veću kontrolu robe, manji doprinos Francuske u budžet EU", rekao je Slobodan Zečević.