Klimatske promene Amerikance koštaju više od vojske

Analiza Kancelarije za upravljanje i budžet upozorava da bi američka vlada mogla da potroši dodatnih 25 do 128 milijardi dolara svake godine u oblastima kao što su pomoć u slučaju katastrofa na obali, osiguranje od poplava, osiguranje useva, zdravstveno osiguranje, gašenje požara u divljini i poplave na saveznim objektima.

"Fiskalni rizik od klimatskih promena je ogroman", napisao je Kendejs Valsing, pomoćnik direktora za klimu kancelarije i Dani Jagan, njen glavni ekonomista.

U analizi navode da klimatske promene ugrožavaju zajednice i sektore širom zemlje, uključujući poplave, sušu, ekstremne vrućine, šumske požare i uragane koji utiču na američku ekonomiju i živote Amerikanaca, navodi Si-En-Bi-Si.

Vest dolazi nakon što je, istog dana, objavljen izveštaj panela Ujedinjenih nacija za klimatske nauke, koji upozorava da će smanjenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa zahtevati da se nivo emisije gasova sa efektom staklene bašte smanji pre 2025. godine.

Procene zagrevanja do kraja veka 2,4 stepena Celzijusa

Svet se već zagrejao za oko 1,1 stepen Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa i na putu je da doživi porast globalne temperature od 2,4 stepena Celzijusa do 2100. godine.

U analizi Kancelarije za upravljanje i budžet upozorava se da bi intenziviranje šumskih požara moglo da poveća federalne troškove za 1,55 – 9,60 milijardi dolara svake godine, što predstavlja povećanje između 78 odsto i 480 odsto do kraja veka. U međuvremenu, češći uragani mogli bi da povećaju godišnju potrošnju za odgovor na obalske katastrofe na 22–94 milijarde dolara do 2100. godine.

Pored toga, 12.000 federalnih zgrada širom zemlje moglo bi da bude poplavljeno zbog porasta nivoa mora, sa ukupnim troškovima zamene od više od 43,7 milijardi dolara, navodi se u analizi. Izveštaj američke Nacionalne administracije za okeane i atmosferu iz 2021. predviđa raspon porasta nivoa mora u SAD između 0,6 metara i 2,2 metra do kraja veka.

Bajden traži još 45 milijardi 

Predsednik Džo Bajden je prošle nedelje objavio predlog budžeta za 2023, kojim se traži skoro 45 milijardi dolara dodatnog finansiranja za klimatske promene, čistu energiju i programe ekološke pravde.

Budžet, koji uključuje povećanje sredstava za klimu od skoro 60 odsto tokom fiskalne 2021. godine, dolazi pošto je Bajdenov predlog za zakone o rešavanju klimatskih promena u zastoju u Kongresu.

Deo zakona o klimatskim promenama od 1,75 biliona dolara koji je usvojen u Predstavničkom domu, nazvan Zakon o poboljšanju izgradnje, bio bi najveća federalna investicija u čistu energiju do sada i mogla bi pomoći SAD da dođu na pola puta do predsednikovog obećanja da će prepoloviti emisiju štetnih gasova do 2030. godine, navodi analitička kompanija Rodijum grup.

Ranije ove godine, Bajden je rekao da će verovatno morati da ukine plan, ali je ostao pri stavu da veruje da će Kongres ipak usvojiti njegove delove, uključujući 555 milijardi dolara za klimatske promene.