Dve izbegličke krize, dve strane medalje - za jedne žičana ograda, za druge dobrodošlica

Ulazak prvih ukrajinskih izbeglica u Mađarsku, lično je na granici iskoordinirao Viktor Orban. Premijer zemlje koja se samo nekoliko godina ranije zbog migranata iz Azije ogradila žičanom ogradom. Dvostrukih standarda ima i u njihovom susedstvu.

Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava, rekao je da ako se setimo fotografija od prošlog leta gde smo imali žičane ograde, vanredno stanje, vojsku, policiju, suzavac, upotrebu sile i brojnih drugih zabrinjavajući izveštaji sa jedne strane i sa druge strane poljski granični policajac koji nosi decu, gura kolica ili pomogne da se vuku koferi.

"Mislim da samo te dve slike mogu na jednostavan način da opišu kakav je to senzibilitet nas Evropljana prema ljudima koji su isto izbeglice kao Ukrajinci, samo što ne dolaze sa evropskog kontinenta, možda nisu beli, možda njihova religija nije toliko bliska našoj i nažlost to je problem", naglašava Kovačević.

Iako s potencijalom da postane najveća svetska izbeglička kriza, ukrajinska još nije dostigla razmere sirijske. Prema podacima UN-a, 6,6 miliona Sirijaca je od 2011. otišlo iz zemlje. Oko milion u Evropu. Najviše ih je u Nemačkoj, potom Švedskoj - a najmanje dobrodošli u zemljama Istočne Evrope.

Onim koje su, za mesec dana rata u Ukrajini, dobrodošlicu poželele za gotovo 4 miliona ljudi iz te zemlje.

"Sada te zemlje koje nisu gradile azilne kapacitete jer nisu želele izbeglice, preko noći imaju milione izbeglica za koje traže pomoć, a same su odustajale od te pomoći i sredstava od EU da bi se bavile ovim pitanjem. Tako da je to jedan apsurd koji se njima sada obija o glavu, ali je to sve jedna jako loša praksa koja je suprotna međunarodnim propisima, pa čak i domaćim propisima nekih zemalja i evropskom zakonodavstvu suprotna", rekao je Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Kovačević napominje da iako to niko nije rekao naglas, izbeglička kriza u Ukrajini razgolitila  je jedan visok stepen ksenofobije, islamofobije, i generalno straha od ljudi koji dolaze iz kulturološki drugačije sredina.

Mehanizam privremene zaštite 

Za one koji dolaze iz Ukrajine, Evropa je aktivirala mehanizam privremene zaštite - trend koji je primenila i Srbija.

Đurović je rekao da je sada svakoj izbeglici iz Ukrajine koja dođe kod nas zagarantovano od godinu dana ovde, pravo na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje za decu, smeštaj, pravo na rad i pravo na ličnu ispravu i pravo da se traži azil ako sistem bude sposoban da to omogući. 

Prema njegovim rečima, tražili su da se privremena zaštita 2015. takođe uvede za izbeglice iz Azije i Afrike i da tada nije bilo razumevanja za tako nešto, ne samo u Srbiji nego i na nivou EU.

"Sama činjenica da je EU donela odluku o privremenoj meri je daleko privlačnija za njih nego što je to slučaj sa Srbijom. Imamo mlad sistem azila koji nije privlačan za većinu izbeglica, pa tako ni za Ukrajince, tako da ne znam. Mislim da je sada kasno tražiti, ako ste dali Ukrajincima, dajte i Sirijcima, mislim da to ne bi bilo celishodno, jeste utihnuo priliv iz Sirije ali za Srbiju mogu da kažem da se do sada podjednako odnosila prema svim tražiocima azila, tj. koliko god taj sistem bio dobar ili loš - podjednako je bio dobar ili loš za sve ljude", ocenio je Kovačević.

Iako su, ne samo aktivisti, uočili drugačije prakse u izbegličkim krizama iz UNHCR-a uzdržano su nedavno rekli Si-En-En-u da se nadaju da će se ista solidarnost i podrška kakvu imaju ukrajinske izbeglice, proširiti i na 84 miliona ljudi koji su primorani da napuste domove širom sveta.