Avganistan, školovanje devojčica na talibanski način

Devojčicama i devojkama u Avganistanu od marta bi trebalo da ponovo bude dozvoljeno pohađanje škole. Barem je tako najavio Zabihulah Mudžahid, portparol talibanske vlade i zamenik ministra kulture i informisanja.

Obrazovanje za devojčice i žene je "pitanje kapaciteta", rekao je u intervjuu agenciji AP.

"Pokušavamo da rešimo ove probleme do sledeće godine, kako bismo mogli da otvorimo škole i fakultete", izjavio je Zabihulah Mudžahid.

Talibanski preduslov je da učionice za dečake i devojčice budu potpuno odvojene.

U gusto naseljenim područjima nije dovoljno samo odvojiti razrede, moraju postojati i odvojene školske zgrade.

No, najveći problem za sada je pronaći dovoljno mesta u domovima za učenice.

Razlog za oprezni optimizam

Elinor Zejno, koja je do prošlog leta bila na čelu kancelarije Fondacije "Konrad Adenauer" u Kabulu, ne isključuje mogućnost da talibani barem donekle ispune obećanja.

Ta politička fondacija, bliska nemačkim demohrišćanima, posle preuzimanja vlasti od strane talibana preselila je kancelarije iz Kabula u Taškent, u Uzbekistanu.

Talibansko vođstvo je od početka govorilo da se ne protivi obrazovanju devojčica, rekla je Zejno za DW.

Uvek su, međutim, postavljali dva preduslova: prvi je bio "odvojenost po polovima odnosno rodna segregacija u školama i javnom životu", a drugi da "nastavni program bude u skladu s verskim idejama talibana".

Talibanski stavovi o tome, ipak, ostali su vrlo nejasni.

"I to mi se čini kao kritična tačka: devojčice će verovatno moći u školu, samo je pitanje šta će tamo učiti", podvlači Elinor Zejno.

Kambiz Gavami, predsednik Nemačkog odbora World University Service, organizacije koja se zalaže za školovanje dece širom sveta, takođe je skeptičan u pogledu namere talibana da devojčicama i devojkama otvore pristup obrazovanju.

"Talibani su već nekoliko puta objavili da obrazovanje nije nužno", rekao je Gavami za DW.

Osvrće se i na činjenicu da se nastavnicima mesecima ne isplaćuju plate.

"Većina nije imala izbora nego da napusti školu i zarađuje za hleb na druge načine", rekao je Gavami.

Nezapamćena suša

Uz političke potrese, zemlju je prošlog leta pogodila najveća suša u poslednjih nekoliko decenija.

Izazvala je glad koja bi, prema procenama UN, mogla pogoditi i do 23 miliona ljudi.
Vanredno stanje utiče i na obrazovni sistem, kaže Gavami.

Prema statistici UN objavljenoj pre nekoliko dana, osam miliona dece trenutno ne ide u školu, a to ne pogađa samo devojčice nego i dečake.

Kako bi se ublažila patnja stanovnika, generalni sekretar UN Antonio Guteres poziva SAD da "odmrznu" imovinu avganistanske vlade.

Poziva i Svetsku banku da deblokira paket od 1,2 milijarde dolara razvojne pomoći, koji su donatori blokirali iz političkih razloga, odnosno zbog kršenja ljudskih prava.

Gavami polaže malo nade u teoretski moguće uslovljavanje pomoći međunarodne zajednice zahtevima za poštovanje ljudskih prava, kao što je pravo na obrazovanje.

Kaže, ipak, da je malo verovatno da bi to previše pomoglo obrazovanju devojčica.

"Moguće je da bi se neke avganistanske devojke u jednom trenutku vratile u školu, ali to generalno neće promeniti situaciju u zemlji. Talibani će to pokušati da spreče, koliko god mogu", smatra naš sagovornik.

"Voditi više računa o islamskom kontekstu"

Elinor Zejno se zalaže za politiku malih koraka.

Kaže da je značajan deo stanovništva konzervativan i deli ideje talibana.

"Čak je i tokom poslednje dve decenije u konzervativnim pokrajinama bila uobičajena praksa da se devojčice starosti od 12 do 14 godina ne šalju više u škole i da se maknu iz javnog života, što je rezultat pritiska u društvu", navodi Zejno.

Savetuje da se potraže protivargumenti koji imaju uporište u islamu i da se talibanima ne dopusti da imaju monopol u tumačenju vere.

Ljudska i ženska prava mogu se zaštititi u Avganistanu samo ako se mogu legitimisati na islamski način, dodaje.

"Jer na drugi način ne može da se utiče na talibane. Oni delaju iz zajedničkog uverenja. Ne dopuštaju da budu stavljeni pod politički ili ekonomski pritisak. Zato su nam potrebni drugi načini", uverena je Zejno.