Rat informacijama u Ukrajini, bez presedana u istoriji obaveštajnih službi

Nikada u dugoj istoriji rivalstva Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, svaki potez ili korak koji bi mogao voditi ka ozbiljnim sukobima nije bio vidljiv kao poslednjih dana na ukrajinskoj granici.

Tajni planovi, satelitski snimci, navodni špijuni, helikopteri u brišućem letu, strateški bombarderi, tenkovi, balistički projektili, oklopni transporteri, kolone vozila na putevima, tovari vojne opreme na aerodromima - fotografije su koje su poslednjih dana preplavile medije i društvene mreže, najavljujući neizbežnost izbijanja najvećeg sukoba u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, ili najveće krize u odnosima ove dve države od Kubanske raketne krize 1962. godine.

"Svet sa nevericom posmatra kako se suočavamo sa najvećim gomilanjem trupa na evropskom tlu od najmračnijih dana Hladnog rata, jer bi događaji ovih dana mogli da preoblikuju ceo međunarodni poredak", upozorila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Gotovo istovremeno, mediji na obe strane preplavljeni su analizama i obaveštajnim procenama rizika, grafičkim prikazima rasporeda snaga i planovima leta aviona - od privatnih "lirdžetova" kojima su oligarsi i poslanici bežali iz Ukrajine, do strateških bombardera američkog i ruskog ratnog vazduhoplovstva.

Talas bezbednosnih podataka, koji su decenijama ranije pažljivo sklanjani od očiju javnosti, usledio je posle serije loših procena američkih obaveštajaca, kojima se na teret stavljalo da su prespavali najave ruske invazije na Krim 2014. godine, ulaska u sirijski sukob godinu dana kasnije i mešanje u predsedničke izbore u SAD 2016. godine.

Nova informativna strategija Vašingtona testira se svega nekoliko meseci posle iznenađujuće brzog pada Kabula i procena, koje su se ispostavile zaludnim nadama, da bi avganistanska vojska, umesto par nedelja, mogla mesecima odolevati pritiscima talibana.

"Broj, učestalost i detaljnost sirovih obaveštajnih podataka koji se objavljuju je bez presedana", napisao je nekadašnji zvaničnik Centralne obaveštajne agencije, Daglas London za "Forin afers".

Glavni kreator nove strategije Vašingtona, kako navodi magazin Njujorker, je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, koji je u nekoliko pojavljivanja na američkim televizijskim mrežema potencijanu invaziju Ukrajine nazvao katastrofom.

Saliven je, takođe, bio prvi američki zvaničnik koji je tvrdio da je invazija pitanje trenutka, što su kasnije, kao lajtmotiv medijskih nastupa, preuzeli listom svi čelnici administracije u Vašingtonu.

Napad je, prvobitno, bio najavljen za 16. februar, da bi postepeno bio pomeran, što su Rusi protumačili kao dokaz očigledne medijske manipulacije, dok su Amerikanci slavodobitno obznanili da je obeladonjivanje planova odvratilo ruskog predsednika Vladimira Putina od početka napada.

Ukrajinci su, pak, medije koji su preuzeli ovakvu retoriku optužili za širenje panike, ali i stvaranje nenadoknadive finansijske štete, tvrdeći da teze o neizbežnosti sukoba koštaju vlasti u Kijevu bar dve milijarde dolara mesečno.

Suštinski, informativni rat nove generacije počeo je krajem novembra kada su Amerikanci su objavili prve procene prema kojima se blizu granica Ukrajine nalazilo oko 70.000 ruskih vojnika i gomila opreme.

Vremenom, broj ruskih vojnika u regionima iz kojih bi bez problema mogli stići do Ukrajine dostigao je bezmalo 200.000 ljudi, a tvrdnje su pratile i procene da bi sukob, ukoliko zaista izbije, mogao života koštati najmanje 50.000 ljudi uz oko pet miliona izbeglica.

Za razliku od Kabula, koji je bar prema američkim obaveštajcima talibanima mogao odolevati mesecima, pad Kijeva najavljivan je za svega nekoliko dana.

Amerikanci su, istovremeno, tvrdili da je ruski plaćenici, uz pomoć obaveštajnih službi, spremni da u Ukrajini postave potpuno novu vladu, te da pripremaju niz scenarija kojima bi otvorili vrata intervenciji u delovima Ukrajine.

Ruska strana uzvratila je najavom navodnog talasa plaćenika iz BiH, Albanije i Kosova, te bombaškim i napadima hemijskim oružjem na mete u Donjecku i Luganjsku.

Nešto kasnije, vlasti samoproglašene Donjecke Narodne Republike privele su navodnog agenta ukrajinske obaveštajne službe, koji im je otkrio planove za nasilno zauzimanje Donbasa. Amerikanci su uzvratili tvrdnjama da je Rusija odgovorna za sajber napade usmerene na ukrajinsko ministarstvo odbrane i velike banke.

Istovremeno sa informativnim ratom, Amerikanci su Rusima zapretili novim kaznenim merama, na način na koji Vašington pokušava da "disciplinuje" Iran u procesu pregovora u nuklearnom programu.

Vlasti u Teheranu su, sistematskim stezanjem sankcija, praktično proterane iz svetskih finansijskih tokova, pa je Rusiji zaprećeno sličnim merama, ukoliko se odluči za napad na Ukrajinu.

Početak ruske akcije, za još nekoliko dana, odgodio je i američki predsednik Džozef Bajden, koji je rekao da je uveren da je ruski predsednik doneo odluku da napadne Ukrajinu.

"Ubeđen sam da je doneo odluku (da izvrši invaziju). Mi imamo razloga da verujemo u to", dodao je Bajden, pozivajući se na procene američke obaveštajne službe. "Imamo razloga da verujemo da ruske snage planiraju i nameravaju da napadnu Ukrajinu sledeće nedelje, narednih dana".

Za svaki slučaj, obe strane povremeno pomenu i diplomatiju, kao sredstvo kojim bi rat, eventualno, mogao izbeći.