Cve oči uprte u ruske slavine, ima li alternativnog izvora gasa za potrošače u Evropi

Sjedinjene Države su najveći isporučilac tečnog prirodnog gasa. Krajem decembra, svoje brodove sa gasom, namenjene azijskom tržištu, Amerika je preusmerila ka Evropskoj uniji. Sada traži nove izvore iz kojih bi mogao da se nadoknadi nedostatak gasa u Evropi.

"Ulažemo napore da obezbedimo snabdevanje tim energentom širom Evrope, uključujući i Ukrajinu, čija je energetska bezbednost sada posebno ugrožena", kaže Entoni Blinken, državni sekretar SAD.

Iz Brisela poručuju da imaju precizne planove za slučaj gasne krize. Već je potvrđeno da bi kao novi snabdvači na kratak rok mogli uskočiti Norveška, Katar, Azerbejdžan, Australija i Japan.

"U svetlu ozbiljne nestašice gasa u Evropi, vlada je odlučila da sarađuje a istovremeno osiguravajući i stabilno snabdevanje Japana", kaže Koiči Hagijuda, ministar industrije Japana.

Rusija pokriva oko 40 odsto evropskih potreba za gasom. U slučaju prekida isporuka to bi se teško nadoknadilo, posebno u uslovima sadašnje nezapamćene energetske krize.

"I pored napora na diverzifikaciji tržišta gasa i gasnih ruta, veoma smo svesni da je naše gasno tržište i dalje zavisno od jednog snabdevača. Prioritet je da obezbedimo gas iz različitih izvora, ne samo za Evropu i Ukrajinu, već i za naše partnere. Dok težimo da smanjimo zavisnost od jednog dobavljača, prirodno je da se prebacujemo na Sjedinjene Američke Države, našeg pouzdanog partnera", kaže Kadri Simson, komesar za energetiku EU.

I dok u Evropskoj uniji tvrde da "Gasprom" odbija da poveća isporuke, ruski gigant a i predsednik Putin to stalno negiraju. Rusija se, kažu, drži dogovorenih količina, a po zahtevu isporučuje i više. Podsetimo, na tržištu prirodnog gasa dominiraju dve vrste ugovora, "dugoročni", na kojima insistiraju Rusi, i kratkoročni, takozvani "spot ugovori", koje kreira berza.

"Tržište je danas promenjeno, ono više ne radi na dugoročnim ugovorima, već kratkoročnim – ako mi gas treba, ja i danas kupim, ako mi ne treba, ne kupujem. Gas više ne zavisi isključivo od cene nafte, već se cena formira po sopstvenoj logici, na osnovu ponude i tražnje, na berzi ili na elektronskoj trgovini", kaže Srećko Đukić, ekonomista i bivši diplomata.

Postojeći gasovodi i dugoročni ugovori ponovo su u centru geopolitičke i ekonomske bitke velikih sila. To najbolje odslikava status gasovoda "Severni tok 2" koji spaja ruske izvore gasa sa Nemačkom. Iako je završen još u septembru, njegovo puštanje u rad je i dalje pod znakom pitanja – jer je jedna od glavnih tačaka zapadnog paketa sankcije prema Rusiji.