Teret pandemije obara rejtinge, političari širom sveta na proleće očekuju priliku za kontranapad

Pod teretom snega srušio se most u Pitsburgu u Pensilvaniji, baš kada je američki predsednik trebalo da dođe u grad i govori o infrastrukturi. Pod teretom inflacije i pandemije, već gotovo pola godine, pada i rejting Džozefa Bajdena. Podržava ga tek oko 40 odsto Amerikanaca. Na prvu godišnjicu u Beloj kući, niži rejting imao je samo Donald Tramp.

Urednik Internet portala RTS-a Rade Maroević kaže da je Bajden neposredno posle izbora imao popularnost od 53 odsto, a sada 53 odsto građana suštinski negativno gleda na način na koji on rukovodi državom.

"Po pravilu, predsednici Amerike u prvih godinu dana imaju najveću popularnost. Kenedi je imao 80 odsto, Ajzenhauer 70, mlađi Džordž Buš 67", navodi Maroević.

"Ovog januarskog dana, celom svojom dušom posvećen sam jednom: Ujedinimo Ameriku!", bile su Bajdenove reči iz inauguracionog govora. Godinu kasnije, tek tri od 10 Amerikanaca veruje u njih.

Most nad podelama bio je imperativ posle četiri godine pod Donaldom Trampom. Loše vesti za demokrate, u susret jesenjim izborima.

Žurke preko okeana – lokdaun zabave koštale Džonsona

Preko okeana, žurke nikako da se završe. Izveštavanje na kašičicu o zabavama u vreme lokdauna koštale su britanskog premijera Borisa Džonsona, za sada popularnosti – nezadovoljno je 70 odsto Britanaca.

Indikativno je, primetio je Maroević, da su Džon Mejdžor i Margaret Tačer jedini premijeri Veliki Britanije koji su imali lošiji rejting od Džonsona.

"Slično je i sa Sadikom Kanom, gradonačelnikom Londona, koji ima najgori rejting od 2016. godine, kada je izabran i koji je u britansku politiku uplivao kao buduća velika zvezda političke scene", dodaje urednik portala RTS-a.

Objašnjava da su stanovnici Londona nezadovoljni načinom na koji se on bori protiv kriminala, vodi javni transport i javne troškove.

"Postoji veliko nezadovoljstvo političkom elitom u Velikoj Britaniji u ovom trenutku", ističe Maroević.

Makron ne dopire do radničke klase

U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron je do aprila u trci za reizbor. Dobro stoji u odnosu na glavne izazivače zdesna, Zemura i Valeri Pekres.

Kod Francuza, međutim, ocena njegovog liderstva je u padu oko šest procenata. Snagu crpe kod pristalica svog pokreta, ali ne dopire do radničke klase.

Bojan Klačar iz CESID-a navodi da je Makron tip političara koji već u prvim danima dolaska na vlast nije zavređivao visoke rejtinge, za razliku od Bajdena, koji je imao visok rejting u jednom periodu, ili za razliku od italijanskog premijera Marija Dragija, koji je te rejtinge zadržao.

"Njegova prednost u odnosu na druge izazivače nije veća od sedam-osam procenata. To mu garantuje vrlo verovatno izvesniju pobedu u drugom krugu, ali on i dalje i sa predsedničkim izborima mora da adresira ključna pitanja kako bi bio siguran u svoju pobedu", smatra Klačar.

Da momentalno testiraju pobedu, ne bi dobro prošli, na primer, ni španski ni kanadski premijer.

I zato, poznavaoci zaključuju, zbog pandemije i poput pandemije, niski rejtinzi obuhvatili su ključne zemlje i njihove lidere. Najviše u Evropi.

"Očekivanja javnosti su mnogo veća"

U protekle dve godine uočavaju i promenu trenda – u prva dva talasa korone, podrška vlastima bila je gotovo bezrezervna.

"Danas su očekivanja javnosti u odgovoru na pandemiju mnogo veća. Nisu povezana samo sa zdravstvom, već su povezana sa jednim širim odgovorom, koji uključuje i sve životne okolnosti, ekonomiju i čitav društveni kontekst", objašnjava Klačar.

Ukazuje da nije ista situacija u Nemačkoj, gde postoji entuzijazam skorašnjih izbora, ili Francuskoj, gde se očekuju izbori, pa javnost svoj odnos stavlja u kontekst predizbornog obračuna.

Meč protiv Đokovića teško dobiti, Skot Morison gubi poene

Obračun sa Novakom Đokovićem koštao je australijskog lidera, a namera Skota Morisona bila je upravo suprotna – da kod građana, umornih od rigoroznih kovid mera, zaradi poen.

Međutim, meč protiv Đokovića teško je dobiti. I dok su oči sveta bile uprte u sudski proces, konzervativni australijski lider počeo je da gubi još ubedljivije u procentima podrške birača.

Ako se s proleća ostvari pretpostavljena defanziva pandemije, svetski lideri će na izbornom terenu imati priliku za kontranapad. Rejting će ipak, kako se tumači, platiti po ceni rasta inflacije.