Nemci strahuju od omikrona, polovična podrška budućem kancelaru

Nemačka je usred četvrtog talasa korone i bije bitku s rekordnim brojem inficiranih. Bolnice zvone na uzbunu, a lekari i drugo medicinsko osoblje je preopterećeno. Građani širom zemlje su zabrinuti. Svaki treći strahuje od zaraze kovidom 19.

Ali još više od toga strahuju da ne zaraze decu koja još nisu vakcinisana, a pre svega se boje težeg toka bolesti kod starijih osoba. Sve to proizilazi iz najnovijeg istraživanja javnog mnjenja "Dojčlandtrend" koje za javni servis ARD sprovodi "Infratest dimap".

Šest od deset ispitanika zabrinuto je zbog novih varijanti virusa kao što je omikron. Isto toliko njih, i time primetno više nego krajem prošle godine, strahuje od uskih grla u medicinskom zbrinjavanju obolelih.

Svaka druga ispitana osoba plaši se samoće i toga da će narednih nedelja morati da se odrekne susreta sa rodbinom, prijateljima i poznanicima. U poređenju s decembrom 2020. porasla je i zabrinutost zbog ekonomskih posledica pandemije.

Ko je odgovoran za neuspehe?

Dosadašnja reakcija političara na ovaj četvrti talas na Nemce nije delovala ubedljivo. Osam od deset ispitanih kritikuju krizni menadžment savezne i pokrajinskih vlada, a tek svaka šesta osoba je zadovoljna.

Još uvek aktuelna vlada Nemačke dobila je posebno loše ocene. Svaki drugi je okrivljuje zbog toga što nije reagovala ranije i što je zemlja u dubokoj krizi. Od nove koalicione vlade (SPD, Zeleni i FDP), koja će sledeće nedelje preuzeti kormilo, građani očekuju tvrđi kurs u politici prema epidemiji.

Troje od četvoro ispitanih za obaveznu vakcinaciju

Ovog četvrtka su savezna i pokrajinske vlade usvojile pooštrene mere za suzbijanje korone. Većina građana podržava taj kurs. Šezdeset odsto ispitanih reklo je da dosadašnje mere nisu dovoljne što je najveći procenat od izbijanja pandemije. Samo 20 odsto njih smatra da su dosadašnje mere primerene aktuelnoj situaciji, dok 17 procenata njih misli da su preterane.

Uvođenje obavezne vakcinacije ima sve više pristalica, ali i isključivanje publike sa fudbalskih utakmica Bundeslige, stroža ograničenja kontakta, kao i zatvaranje barova, kafana i božićnih vašara.

S druge strane, ponovno zatvaranje prodavnica i restorana naišlo bi na negodovanje. Ispitani se najviše protive ograničenjima u školama i obdaništima.

Svaki drugi građanin zadovoljan Olafom Šolcom

Osmog decembra Olaf Šolc če biti izabran za novog kancelara Nemačke. Na političkoj skali omiljenosti, taj političar Socijaldemokratske partije (SPD) je na drugoj poziciji, odmah iza još uvek aktuelne kancelarke Angele Merkel. Šolcovim radom zadovoljno je 51 odsto građana Nemačke, a Merkel 68 odsto.

Na trećem mestu je premijer Bavarske Markus Zeder (45%), a slede budući ministar za klimu i privredu iz redova Zelenih Robert Habek (42%) i predsednik FDP Kristijan Lindner (38%), koji će od naredne nedelje preuzeti Ministarstvo finansija.

Na parlamentarnim izborima u septembru SPD je bio najjača snaga. Prema istraživanju "Dojčlandtrenda" ta stranka je i dalje na prvom mestu, iako je izgubila na popularnosti. S druge strane CDU i CSU, koji će od naredne nedelje preći u opoziciju, beleže blagi rast.

Ko se najbolje izborio u koalicionom ugovoru?

Takozvana "semaforska koalicija" koju čine SPD, Zeleni i FDP dva meseca je radila na koalicionom ugovoru. Koja partija je najviše uspela da progura svoje političke pozicije? Prema istraživanju, 37 odsto ispitanika smatra da su to liberali FDP, 32 procenta misli da su to socijaldemokrate, a samo 13 odsto smatra da su to Zeleni.

Interesantan je uvid u stranačku orjentaciju ispitanih. Dok pristalice SPD i FDP smatraju da su njihove partije u prednosti, Zeleni to vide drugačije. Samo manjina je mišljenja da je njihova partija dobro pregovarala.

Ipak, 76 odsto pristalica Zelenih smatra da koalicioni ugovor pruža prave odgovore na pitanja budućnosti. Kod pristalica SPD ih je 66 odsto, a kod FDP 61 procenat. Nasuprot tome, simpatizeri opozicionih stranaka mahom su skeptični.

Spustiti starosnu granicu za glasanje na 16 godina? Ne hvala!

U planove "semafor koalicije" koji imaju jasnu podršku u stanovništvu, spadaju i planirano povećanje minimalne zarade (86 prema 11 odsto), kao i objedinjavanje državnih izdataka za decu u jedan osnovni dečiji dodatak (80 prema 10 odsto). Ogromnu podršku ima i izgradnja postrojenja za obnovljivu energiju (83 prema 12 odsto), isto kao i uvođenje „klimatske provere" u savezno zakonodavstvo (75 prema 17 procenata).

Velika podrška je data i postepenom izbacivanju uglja (56 prema 37 odsto), kao i ukidanju zabrane reklamiranja abortusa (47 prema 40). Planovi buduće vladajuće koalicije o legalizaciji kanabisa prolaze polovično - 43 odsto građana se izjasnilo za, 47 je protiv.

Građani su protiv olakšavanja dobijanja državljanstva za migrante (41 prema 50 odsto).

Većina je takođe protiv proizvodnje borbenih bespilotnih letelica za nemačku vojsku Bundesver. Najmanje podrške dobilo je smanjenje granice za pravo izlaska na izbore na 16 godina. Samo 30 odsto građana u ispitanih u "Dojčlandtrendu" je za, dok ih je 65 odsto protiv.