Čitaj mi!

Predizborni haos u Libiji – Haftar odbijen, zemlja na ivici novih sukoba

Ambiciozno zamišljeni međunarodni plan za stabilizaciju stanja u Libiji na korak je od propasti, pošto je ministar policije podigao uzbunu rekavši da nema uslova za neometano održavanje predsedničkih izbora. Odbijena kandidatura "feldmaršala" Haftara Kalife, a njegova vojska i dalje oružjem blokira sud u Sabhi.

Naoružani i maskirani vojnici Kalife Haftara već danima sprečavaju osoblje da uđe u sud u Sabhi, podižući ionako uzavrele strasti do granice otvorenih sukoba, manje od mesec dana pred najavljene predsedničke izbore zamišljene kao prvi korak ka uspostavljanju valjanih institucija u Libiji.

"Situacija je takva da nastavak izbornog procesa nije moguć", rekao je libijski ministar unutrašnjih poslova Kalid Mazen, posle serije incidenata u kojima su nepoznati napadači u nekoliko gradova ukrali izborni materijal i pretili polaznicima predizbornog kursa u Tripoliju.

Čitav niz eksperata za stanje u Libiji smatra da je održavanje izbora nemoguće u ovom trenutku, ali da međunarodna zajednica insistira da se izborni proces nastavi.

Ministarstva unutrašnjih poslova i pravde pokrenuli su hitne istrage o ovim slučajevima, ali reakcija dvojice ministara nije sprečila pripadnike jedinice lojalne Haftaru Kalifi da još jednom zaposedne sud u Sabhi i spreči apelaciono veće da se odredi o žalbi Sejfa el Islama, čiju je predsedničku kandidaturu izborna komisija odbacila pre desetak dana.

"Mač islama", kako u prevodu sa arapskog jezika glasi ime Sejfa al Islama, neće moći da se kandiduje za predsednika Libije, jer se njegovo ime nalazi na poternici Međunarodnog krivičnog suda i lokalnog vojnog pravosuđa.

Libijska izborna komisija prvobitno je potvrdila kandidaturu Gadafijevog sina, ali je ta odluka razbesnela Veće staraca u nekadašnjem centru pobune, Misrati, koje je stanovnike Libije pozvalo da bojkotuju izbore.

Odluka izborne komisije, ipak, nije bila konačna, jer je zakonski određeno da konačnu reč o sudbini kandidature Sejfa el Islama ima libijsko pravosuđe.

Gotovo istovremeno, sud u Zaviji odbacio je Haftarovu kandidaturu, zbog niza prijava koje su protiv njega podignute u tom gradu. Sudije u Zaviji pokazale su zavidnu hrabrost u odnosu na kolege u Bengaziju, koje se nisu usudile da prime prijave protiv jednog od "gospodara rata" u Libiji.

Sud u Tripoliju pak odbacio je žalbe na kandidature premijera Abdula Hamida Dbeije i zvaničnika privremene vlade Kalida Šakšaka, što bi moglo dodatno pojačati tenzije među brojnim rivalskim frakcijama širom razorene zemlje.

Tokom prethodne sedmice, situacija u Sabhi je bila na ivici usijanja, pošto je šef lokalne policije Mohamed Bešer optužio Kalifu Haftara da je komandantima svojih jedinica naredio da prekinu izborni proces.

Pripadnici Haftarove 115. brigade već danima sprečavaju osoblje suda u Sabhi da uđe u kancelarije, preteći im oružjem. Libijska televizija Al Ahrar javlja da su maskirani pripadnici ove brigade raspoređeni na svim putevima koji vode ka zgradi suda, pa osoblje, koje je prvog dana blokade oružjem isterano na ulicu, od tada više ne može ni da priđe centru grada.

Bešer je rekao i da su Haftarove snage "kriminalci", koji za pet godina, koliko se nalaze u Sabhi, nisu bili u stanju da obezbede gradsku bolnicu.

Ni Sejf el Islam nije gubio vreme, pa je tokom dna mobilisao pristalice, koje su Haftarove snage naterale da se evakuišu iz centra grada. To nije preterano pomoglo rešavanju žalbe, jer se sudije, jednostavno, nisu pojavile na poslu.

Kalifa Haftar, čije su snage zaposele sud, nekadašnji je Gadafijev čovek od poverenja, politički zatvorenik, proteže Centralne obaveštajne agencije i, na koncu, ruski saveznik.

Haftarova ofanziva na Tripoli 2019. godine okončana je posle žestokih borbi koje su delove prestonice ostavile u ruševinama, ispod kojih su, kako tvrde rivalske grupe, skrivene masovne grobnice žrtava njegovih snaga.

Haftar je u više navrata demantovao te optužbe, ali je nekoliko ljudi iniciralo podizanje optužnica pred američkim sudovima. Pred sudom u Virdžiniji je optužen da je, tokom opsade Tripolija, "izgladnjivao" ljude koji su se nalazili na suprotnoj strani fronta, pa su bili prinuđeni da "jedu korenje i travu". Optužbe za seriju ubistava koje su počinile njegove snage odnose se na opsadu Bengazija 2016. godine.

Smatra se da je njegov uticaj u dobroj meri smanjen posle neuspeha pohoda na Tripoli, ali ga i dalje prati "slava" koju je pokupio dok se borio protiv Izraela tokom Jomkipurskog rata i nešto kasnije, kada je s grupom oficira planirao pobunu protif Gadafija.

Posle tri godine provedene u zatvoru, preselio se u Ameriku gde je živeo u neposrednoj blizini sedišta Centralne obaveštajne službe u Lengliju. U odsustvu, Gadafijev sud ga je osudio na smrt, a posle građanskog rata bio je jedan od glavnih komandanata vojske nove države.

"Najmoćniji komandant", kako su ga zvali protivnici, pokrenuo je 2014. godine ofanzivu protiv islamista koji su ratovali na strani Opšteg nacionalnog kongresa, što je na koncu preraslo u novi građanski rat u Libiji.