Čitaj mi!

Libija – lov na migrante, seča predsedničkih kandidata

Libijska obalska straža, lokalne milicije i krijumčari odgovorni za "nestanak" oko 9.000 migranata od početka godine. Sloboda vredna 500 dolara. Ujedinjene nacije zabrinute. Izborna komisija odbacila 25 od 98 predsedničkih kandidatura. Među političke ergumente se ugurali i "kalašnjikovi".

Bodljikava žica na zidovima koji opasuju napuštenu cementaru i "kalašnjikovima" naoružani čuvari okupljeni oko kontejnera sa natpisom "Direktorat za borbu protiv nelegalnih migracija" - kompleks "El mabani" je tajni zatvor za migrante u Tripoliju, koji kontroliše milicija nazvana Javna bezbednosna agencija.

Zatvor je otkrio "Njujorker", tražeći odgovore na pitanje o sudbini hiljada migranata, koji su naprosto iščezli kada su, iz raznih delova Afrike, stigli u Libiju.

"El mabani", što u prevodu sa arapskog znači "zgrada", čini osam prostorija u koje je smešteno oko 1.500 migranata, koji spavaju na tankim prostirkama bačenim po podovima, na koje, u vreme obroka, čuvari pobacaju hranu.

Naoružani stražari ih dva puta dnevno izvode u šetnju, tokom koje im je zabranjeno da međusobno komuniciraji, ili gledaju u nebo. Ako to ne poštuju, tuku ih ostacima kablova, pendrecima, motkama, piše Njujorker.

Za oko 500 dolara mogu da kupe slobodu.

Javna bezbednosna agencija, bar zvanično, ne postoji, pa analitičari ovu miliciju povezuju sa Obalskom stražom, koju je opremila i uvežbavala Evropska unija.

U složenom sistemu, Obalska straža je, suštinski, pretvorena u organizaciju kojoj je zadatak da sabotira prelazak migranata preko Sredozemnog mora i da "uhvaćene" preda milicijama.

Milicije ih, zatim, zatvaraju u imprvizovane zatvore. Međunarodne humanitarne organizacije dokumentovale su niz zločina koje pripadnici milicija čine nad migrantima, uključujući mučenje elektrošokovima, silovanje dece, prislini rad...

"Stvaranje pakla u Libiji sa idejom da se ljudi odvrate od puta ka Evropi", opisao je ovaj sistem Salah Margani, nekadašnji libijski ministar pravde.

Margani je Njujorkeru rekao da je na stvaranje ovog sistema do sada potrošeno oko 500 miliona dolara, te da je krajnji cilj operacije bio da se slaba i razjedinjena Libija predstavi kao krivac za ovakvo stanje.

Njujorški magazin je među krivce za ovakvo stanje uvrstio i Fronteks, evropsku agenciju za kontrolu granica, ali je ta organizacija odbacija spekulacije da ima bilo kakvu direktnu saradnju sa libijskim vlastima.

Istraživanja nemačkog "Špigla", ARD-a i francuskog "Liberasiona" pokazuju, međutim, da je libijska Obalska straža u 20 slučajeva presrela plovila koja je prethodno otkrio Fronteks. Lokacije brodova su "kapetanima" libijskih brodova dostavljane pomoću "Vatsap".

Tokom prvih sedam meseci 2021. godine libijska Obalska straža "uhvatila" je oko 15.000 migranata, ali je svega oko 6.000 smešteno u prihvatne centre, poput kompleksa "El mambani". Humanitarci smatraju da su preostali migranti "jednostavno nestali" u zamršenoj mreži milicija i krijumčara.

Predizborni haos u Libiji

"Nestanak" migranata tek je deo problema sa kojima se suočava Libija, mesec dana pred prve direktne predsedničke izbore, koji su, bez preterano jasnog razloga, proglašeni istorijskim.

Od 98 kandidata, koji su se prijavili izbornoj komisiji, 25 je odmah odbijeno, uključujući i sina Moamera Gadafija, Sejfa al Islama i šefa prelazne vlade Abdula Hamida Dbeibu.

Libijska agencija Ihlas javila je da Dbeiba odbijen na zahtev protivkandidata Fatija Bašage, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, koji je svoje veze iskoristio kako bi učvrstio uticaj na zapadu zemlje.

Uz slogan "Okončaćemo vreme patnje, suza i krvi", Bašaga se direktno suprotstavlja kandidatima sa istoka Libije, poput samozvanog "feldmaršala" Kalife Haftara i Gadafijevog sina Sejfa al Islama, čija je kandidatura odbačena prošle nedelje.

Pokušaj Sejfa al Islama da uloži žalbu na odluku izborne komisije sprečila je lokalna milicija, koja je nekoliko sati pod opsadom držala zgradu suda u Sebhi.

Naoružani odmetnici, kako su ih nazvale lokalne vlasti, nekoliko časova su držali na nišanu službenike suda u Sabhi, taman koliko je bilo dovoljno da oteraju advokata koji je pokušao da uloži žalbu Sejfa al Islama na odluku izborne komisije da odbaci njegovu kandidaturu za predsedničke izbore 24. decembra.

Do sada, kandidature za predsedničke izbore podnelo je 98 osoba, saopštila je izborna komisija, od čega 73 u Tripoliju, 12 u Bengaziju i 13 u Sebhi. Izborna komisija odbacija je 25 kandidatura.

Prvi direktni predsednički izbori u Libiji i prvi izbori uopšte od 2014. godine, kada je međunarodna zajednica pokušala da glasanjem sastavi zemlju izlomljenu posledicama građanskog rata i intervencijom NATO-a, najavljeni su uprkos jasnim pokazateljima da će suprotstavljene strane teško prihvatiti autoritet čoveka koji bude izabran na najvišu funkciju u razorenoj, ali naftom bogatoj državi.