Čitaj mi!

Kolin Pauel, o pokojniku sve najlepše

Crni dečak iz skromne imigrantske porodice, koji je postao savetnik za nacionalnu bezbednost, načelnik Združenog generalštaba i državni sekretar. Najmoćniji Afroamerikanac u istoriji SAD sve dok se Barak Obama nije uselio u Belu kuću, Kolin Pauel je bio je otkrovenje američkog sna – sve dok se u februaru 2003. godine nije pojavio u Ujedinjenim nacijama.

"Ni godinu, ni mesec nećemo dozvoliti Sadamu Huseinu da raspolaže oružjem za masovno uništenje. To nije opcija za svet posle 11. septembra", rekao je Kolin Pauel objašnjavajući razloge zbog kojih iračka vlada predstavlja opasnost za Sjedinjene Države i ostatak sveta.

Punih 76 minuta, pokazivao je slike navodnih mobilnih laboratorija u kojima su pravljeni bojni otrovi i biološko oružje, tvrdio da Sadam Husein krije rakete u pustinji i upozoravao da je irački lider odobrio vojsci da, u slučaju invazije, zaspe Amerikance bojnim otrovima.

Nekoliko meseci kasnije, ispostavilo se da su gotovo sve optužbe koje je izneo pred UN bile lažne, što je suštinski predstavljalo kraj Pauelove političke karijere. Posle izbora 2004. godine, mlađi Džordž Buš ga je, prilično grubo, odbacio i na njegovo mesto postavio Kondolizu Rajs. Pauel se posvetio restauriranju starih "volvoa", kojih je do kraja života skupio dvadesetak.

Pauelova doktrina i Kvaka 22

Odrastao je u skromnoj porodici jamajčanskih iseljenika u njujorškom Harlemu, u vojsku je stupio sredinom pedesetih godina prošlog veka i lično se uverio u probleme društva u kojem su, za crnce i belce, važila različita pravila.

Često je prepričavao anegdotu iz rata u Vijetnamu, gde je bio deo jedinice čiji je zadatak bio da zaštiti udaljeni aerodrom. Kada je pitao zašto se njegovi vojnici uopšte tu nalaze, rekli su mu da čuvaju aerodrom. Zatim je pitao čemu služi taj aerodrom, odgovorili su mu da je napravljen kako bi avioni snabdevali njegove vojnike.

Radio je u Beloj kući tokom administracije Ričarda Niksona. Ronald Regan ga je postavio za savetnika za nacionalnu bezbednost posle skandala "Iran kontra", tokom kojeg su Amerikanci prodali oružje Iranu, dok je zauzvrat Hezbolah oslobodio sedam Amerikanaca otetih u Libanu. Novac od prodaje tog oružja na volšeban način prebačen je protivnicima sandinista u Nikaragvi.

Za mandata starijeg Buša i Bila Klintona bio je šef Združenog generalštaba. Mlađi Buš ga je odabrao za državnog sekretara i bio je prvi Afroamerikanac na svim tim pozicijama. Sve do pobede Baraka Obame na predsedničkim izborima, bio je najmoćniji Afroamerikanac u istoriji SAD.

Američki politički analitičari smatraju da bi na predsedničkim izborima 1996. godine bez problema pobedio Bila Klintona, uzdrmanog skandalom sa Monikom Luinski. Ipak, nije zatražio podršku republikanaca koji su, pak, tvrdili da mu nedostaje bezgranično samopouzdanje, koje prati sve kandidate za visoke funkcije.

Tvorac je "Pauelove doktrine", koja pretpostavlja da Amerika treba da šalje trupe samo u konflikte u kojima ima jasne i ostvarive ciljeve, dovoljnu snagu, podršku javnosti i izlaznu strategiju.

Irak – taknuto, maknuto

Čuvenom rečenicom "taknuto–maknuto", upozorio je stratege mlađeg Buša na sve opasnosti invazije na Irak i svrgavanja režima Sadama Huseina. O tome je mesecima pred početak napada raspravljao sa čelnicima CIA, ali je ipak pristao da ozbiljno uzdrma sopstvenu karijeru kada je pred Ujedinjenim nacijama predstavljao razloge za početak napada na tu državu.

Dokazi za napad na Irak bili su lažni i zasnovani na rđavim procenama. Neke je, kako se kasnije ispostavilo, Pauel doveo u pitanje pred nastup u UN, ali se to pokazalo nedovoljnim. Mrlja na njegovoj karijeri je ostala.

Tokom Bušove avanture u Iraku ubijeno je oko 5.000 Amerikanaca i najmanje 400.000 Iračana, rasulo koje su za sobom ostavili Pol Brener i ostali američki prinudni upravnici dovelo je do rasta uticaja "Islamske republike", država je pocepana na šiitske, sunitske i kurdske regione i generalno se smatra najvećim spoljnopolitičkim debaklom u istoriji SAD.

Mrlje iz prošlosti

Za veliki deo sveta ostaće upamćen pre svega kao čovek koji je imao šansu da zaustavi invaziju na Irak, ali nije imao dovoljno hrabrosti ili podršku da se osmeli na takav potez.

Američki analitičari smatraju da je takva pretpostavka pogrešna, jer su svrgavanje režima Sadama Huseina neokonzervativci tražili bar deceniju pre upada Bušovih vojnika, kao da su taj stav delili i najmoćniji zvaničnici iz redova rivalskih demokrata, poput Džona Kerija, Džozefa Bajdena, ili Hilari Klinton.

Takođe, ostao je nem kada je njegov prijatelj i zamenik Ričard Armitadž medijima otkrio identitet zvaničnice Centralne obaveštajne službe Valeri Plejm, u znak osvete jer je njen suprug, ambasador Džozef Vilson odbio da optuži Iračane da u Nigeriji pokušavaju da kupe sirovine za izradu nuklearnog oružja.

Na samom početku karijere, bio je deo tima koji je ispitivao okolnosti masakra počinjenog nad više od 350 civila u vijetnamskom selu Mi Laj 1968. godine. Godinama kasnije, optuživan je da je učestvovao u pokušaju vojske da ublaži činjenice o tom događaju.

Plan koji niko nije video

U skoro besprekornoj karijeri, ostaje nejasno kakvi su ga motivi gonili kada je neokonzervativcima dozvolio da ga iskoriste kao zaštitno lice rata u Iraku i zatim jednostavno odbace, kada je mlađi Buš 2004. godine dobio drugi mandat u Beloj kući.

Vašingtonski "insajderi" tvrde da je odmah posle tih izbora Pauel zapisao ključne stavke američke spoljne politike za naredne četiri godine i otišao u Belu kuću kako bi ih predstavio predsedniku.

Pauelov spisak nikada nije došao na dnevni red, pošto se ispostavilo da ga je Buš pozvao samo da ga obavesti da je upravo zamolio Kondolizu Rajs da preume mesto državnog sekretara SAD.

Sebe je opisivao kao operativca koji rešava probleme, radije nego kao vizionara. Smatrao je da je kriza koja je nastala posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine predstavlja šansu za američku diplomatiju da uspostavi nove vidove saradnje sa Rusijom, koja je takođe imala niz problema sa radikalnim islamistima.

Posle otkaza, posvetio se restauriranju starih "volvoa" kojih je, na kraju, imao dvadesetak.

Umro je u 84. godini od komplikacija izazvanih koronavirusom. Američki mediji su ga ispratili kao heroja jedne epohe. Jedino je bivši predsednik Donald Tramp ocenio da je "divno videti kako fabrike lažnih vesti lepo tretiraju mrtvog Kolina Pauela... Neka počiva u miru".