Članice EU postigle dogovor o tekstu deklaracije pred samit na Brdu kod Kranja

Deklaracija koju bi zvanično trebalo da usvoje lideri EU i Zapadnog Balkana na samitu na Brdu kod Kranja 6. oktobra je plod kompromisa između zemalja članica koje su tražile jasniju podršku prijemu Zapadnog Balkana u EU i onih koje su inicijalno odbijale da se u tekstu uopšte pominje reč proširenje.

"EU potvrđuje posvećenost procesu proširenja, na osnovu verodostojnih reformi, ispunjavanja striktnih i fer uslova, i po principu sopstvenih zasluga", stoji u tekstu u kojem se naglašava i da EU mora da "zadrži i nastavi sopstveni razvoj, uključujući i kapacitet da integriše nove članove".

Više zemalja članica, uključujući Italiju, Nemačku, Austriju, Belgiju, Baltičke zemlje i Višegradsku grupu, zahtevalo je ambiciozniju podršku prijemu Zapadnog Balkana, od uobičajene formulacije o "evropskoj perspektivi", a u nekim predlozima pominjan je i rok za prijem regiona do 2030. godine.

S druge strane, skeptične zemlje, među kojima su Danska, Holandija i Francuska, stavile su do znanja da će podršku proširenju prihvatiti jedino ako se ona poveže sa strogom politikom uslovljavanja, ispunjavanjem reformi, uz naglasak da je spremnost EU da integriše nove članove bitan faktor u procesu, saznaje RTS u diplomatskim izvorima u Briselu.

U tekstu deklaracije EU od partnera na Zapadnom Balkanu očekuje da se drže principa i vrednosti EU, što uključuje i "primat demokratije, temeljnih prava i vladavine zakona", i naglašava da su "snažno civilno društvo i nezavisni pluralistički mediji ključni za svaki demokratski sistem".

EU predstavila ekonomsko-investicioni plan vredan 30 milijardi evra

Iako je o tekstu deklaracije postignut dogovor, lideri EU bi mogli ponovo da otvore debatu o njenom sadržaju tokom dvodnevnog samita, na kojem će prvog dana na radnoj večeri učestvovati samo lideri EU, da bi im se sutradan pridružili i lideri Zapadnog Balkana.

Diplomatski izvori u Briselu navode da će veći deo samita biti posvećen "vrlo konkretnim ostvarenjima važnim za život ljudi" u regionu.

"EU je predstavila ekonomsko-investicioni plan za region vredan 30 milijardi evra, od čega su devet milijardi bespovratna sredstva, a ostatak će biti obezbeđen kroz investicije preko novog garantnog mehanizma za Zapadni Balkan", stoji u tekstu deklaracije u koji je uvid imao RTS.

Pored ekonomije i infrastrukture, naglasak samita biće i na ciljevima kao što je podizanje stope vakcinacije na Zapadnom Balkanu do nivoa EU pre kraja 2021. godine i mapa puta za ukidanje rominga između Evropske unije i zemalja regiona.

Samit EU – Zapadni Balkan će, kao i prethodni slični samiti u Sofiji i Zagrebu, biti održan u statusno neutralnom formatu, zbog činjenice da pet zemalja članica ne priznaje nezavisnost Kosova, potvrđeno je u Briselu.