Čitaj mi!

Fenomen ljubavne veze sa kriminalcima na doživotnoj robiji – Danska kaže "ne"

Ibristofilija – fenomen zaljubljivanja ili dopisivanja sa kriminalcima, prisutan je širom sveta. Jedan od najpoznatijih serijskih ubica Čarls Menson dobio je godišnje i do 20.000 pisama obožavateljki. Na ovaj način sklopljeno je i dosta brakova. Danska sada želi da ovom fenomenu stane na put.

Diviti se kriminalcu, početi prepisku s njim dok je u zatvoru, zaljubiti se u njega a zatim imati i decu s njim, fenomen je koji nije toliko redak u svetu.

Psiholog Džon Mani nazvao ga je ibristofilijom, što definiše privlačnost ka nasilnim osobama poput ubica, silovatelja, razbojnika.

To je, prema njegovim rečima, karakterističnije za žene, naročito za one koje imaju malo samopouzdanja ili vezuju figuru oca za nasilje kao i njegovo odsustvo iz njihovih života.

Danska je, u želji da stane na put ovom fenomenu, donela odluku da doživotnim zarobljenicima zabrani kontakte sa nepoznatim ljudima tj. svima onima koje nisu poznavali pre odlaska u zatvor.

Fenomen Boni i Klajda

Termin "ibristofilija" nastao je kada je 1986. godine psihijatar i seksolog sa Novog Zelanda Džon Mani tim izrazom želeo da objasni posebnu vrstu parafilije koja podrazumeva morbidnu privlačnost ka osobama koje su izvršile neki zločin.

Mnogi su ovaj fenomen nazivali i sindromom Boni i Klajda zbog popularnosti njihovih protagonista Boni Parker i Klajda Barova, koji su postali simbol ovog poremećaja.

Ne tako retko filmovi i serije su prepričavali vezu koja bi nastala prvo dopisivanjem a zatim bi prerasla i u realan odnos kada bi osoba, a najčešće se radilo o ženi, počela, nakon pisanja pisama kojima bi kontaktirala s kriminalcem u zatvoru, i da ga posećuje u toj ustanovi.

Te "groupie" poput devojaka koje su ludele za rok zvezdama, nisu nov fenomen. Prvi zabeleženi slučaj je onaj Henrija Londrija, francuskog serijskog ubice koji je osuđen na smrt 1922. godine i koji je za vreme svog četvorogodišnjeg boravka u zatvoru dobio oko 800 ponuda za brak.

Još jedan serijski ubica, Amerikanac Ted Bundy, osuđen za ubistvo 35 žena dok se sumnja da ih je ubio oko 100, svakodnevno je u zatvoru dobijao oko 200 pisama obožavateljki.

Poznat je i slučaj Čarlsa Mensona, koji je bio vođa jedne sekte i koji je planirao ubistva u Los Anđelesu, između ostalog i supruge Romana Polanskog.

Menson je bio u vezi sa jednom od svojih obožavateljki, 26-godišnjom Afton Ilejn Barton, s kojom je počeo dopisivanje kada je imao više od 80 godina.

Njemu je godišnje stizalo više od 20.000 pisama, a nakon njegove smrti, jedna od obožavateljki je pokrenula i kampanju sakupljanja novca da mu se omogući dostojanstvena sahrana.

Ovaj fenomen je vrlo rasprostranjen u Americi, mnogo više nego u ostalim delovima sveta jer je tamo i mnogo lakše stupiti u kontakt sa osobom u zatvoru. U Sjedinjenim Američkim Državama postoji sajt putem koga je moguće stupiti u kontakt s kojim god zatvorenikom želimo: prisonpenpals.com.

Jedan od najskandaloznijih slučajeva je slučaj Pitera Madsena, koji je 2018. osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva švedske novinarke Kim Vol, koja je otišla da ga intervjuiše a on ju je silovao i ubio.

On je, nakon ovog brutalnog čina, u zatvoru bio u vezi sa dve žene. Prošle godine upoznao je i oženio se sa Dženi Kurpen, ruskom umetnicom od 39 godina, nakon što su započeli dopisivanje, a i viđanja u zatvoru vrlo kratko nakon njegove osude.

Pre toga je imao i telefonsku, kao i vezu putem pisama sa Kamilom Kurstin, koja je s njim kontaktirala prvi put dok je još bila studentkinja i koja je za medije izjavila da je bila potpuno zaljubljena u njega.

Imala je i Italija slučajeve ovog fenomena

U Italiji je, iako manje nego u drugim delovima sveta, bilo slučajeva u kojima su žene rekle "da" muškarcima u zatvoru.

Tako su poznati slučajevi Renata Valanzaske, Rafaele Kutoloa i Anđela Ica. Valanzaska iliti "bandit očiju boje leda", bio je kriminalac iz Milana koji je osuđen na četiri doživotne robije tj. 295 godina zatvora zbog pljački, otmica i ubistava.

Najpoželjniji muškarac u zatvoru svih vremena, Valanzaska se oženio 1979. svojom prvom ženom Đulijanom Bruzom, koja je bila jedna od njegovih mnogobrojnih obožavateljki i koja mu je redovno pisala.

Nakon razvoda oženio se svojom drugaricom iz detinjstva Antonelom D'Agostino, koja je ispričala italijanskim medijima da je njen suprug dobijao na hiljade pisama žena koje su radile u banci, u kancelarijama, na dobrim pozicijama.

Priča o Rafaeleu Kutolou ispričana je u filmu Kamorista. On se u zatvoru oženio devojkom od 17 godina, Imakolatom Jakone, koja je otišla da ga poseti dok je bio na suđenju u Napulju.

Oni imaju i ćerku koju su dobili veštačkom oplodnjom. Anđelo Ico, osuđen zbog ubistva dve devojke, nakon što je izašao iz zatvora ubio je ponovo dve žene, a oženio se novinarkom Donatelom Papi, koja je tvrdila da je nevin.

I muškarci su fanovi žena koje su u zatvoru

Nisu, dakle, samo žene te koje se zaljubljuju u opasne kriminalce, naime postoji mnogo slučajeva koji pokazuju da i pojedini muškarci imaju potrebu da stupe u kontakt sa ženama koje su počinile krivična dela.

U Americi se Suzan Aktins, koja je bila saučesnica Čarlsa Mensona, udala dva puta za muškarce koje je upoznala preko pisama.

Prvog muža je napustila kada je saznala da nije toliko bogat koliko je pričao, kao i da se pre nje ženio 35 puta, dok je njen drugi muž bio student prava Džejms Vajthaus, mlađi od nje 15 godina. Oni su bili zajedno do kraja njenog života.

Nakon što je u Italiji Amanda Noks bila u zatvoru zbog sumnje da je ubila Meredit Kerčer, da bi nakon toga bila prebačena u Sjedinjene Države i puštena na slobodu, prve nedelje u zatvoru je primila 35 pisama od obožavatelja, a jedno od njih je sadržalo i ponudu za brak.

Danska kaže "ne" ovim vezama

Upravo ne bi li sprečila ovaj fenomen, Danska je zabranila da osuđenici na doživotnu robiju mogu da upoznaju ljude koji su na slobodi bilo putem pisama bilo preko telefonskih poziva.

Novi zakon predviđa da osuđenici mogu da nastave da se dopisuju samo s ljudima koje su poznavali pre odlaska u zatvor i s onima koje su upoznali u prvih deset godina robije.

Njima je zabranjeno i da pišu postove o svojoj ličnoj priči na društvenim mrežama ili da o tome pričaju u potkastima kako je to do sada bilo dozvoljeno.

Ministar pravde u Danskoj je izjavio da zatvor ne može da bude mesto susreta i upoznavanja partnera koji se hvališu svojim kriminalnim radnjama.

Dodao je za medije da smo svi svedoci odvratnih situacija u kojima su teški kriminalci kontaktirali s mladima ne bi li izazvali simpatiju i pažnju. Tako da je Danska odlučila da tome stane na kraj.