Čitaj mi!

Nemci u nedelju biraju naslednika Angele Merkel – šta kažu predizborne ankete

Izborna trka u Nemačkoj je ušla u završnicu. Glasanje za članove Bundestaga je u nedelju, a poslednja istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da je pobednik i dalje veoma neizvestan. Ko bi mogao da nasledi Angelu Merkel i kako će se promena nemačke vlade odraziti na odnos Berlina prema Balkanu?

Uprkos tome što socijaldemokrate imaju blagu prednost, demohrišćanski blok odlazeće kancelarke Angele Merkel i dalje ima šansu da osvoji kancelarsku fotelju.

Da li će u nju sesti aktuelni socijaldemokratski vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc ili pak lider CDU-a Armin Lašet, umnogome će zavisiti od izbornog rezultata, ali i postizbornih uslova tri manje stranke – Zelenih, liberala i Levice.

Iako se u svojoj izbornoj jedinici Angela Merkel svojski trudila da ubedi birače da je Lašet najbolji izbor, više pažnje je privuklo njeno pojavljivanje u jednom parku za ptice. Nasuprot tome, kandidati za kancelara su u poslednjoj TV debati ubeđivali javnost u ispravnost svojih spoljnopolitičkih programa, koji dosad nisu bili u fokusu kampanje.

"Nama je važan ekonomski projekat Severnog toka 2, jer će nam narednih godina biti potreban gas, umesto drugih energetskih izvora. Za mene je bitno ono čime se nemačka vlada saglasila, a to je da se pruže geopolitičke garancije Ukrajini da neće trpeti negativne posledice zbog tog gasovoda. Ako Rusija dovede to u pitanje, taj projekat bi odmah morao da bude zaustavljen", rekao je Armin Lašet, kandidat Hrišćansko-demokratske unije.

"Moramo da osiguramo zajedno sa Francuskom da Evropa napreduje i zbog toga imamo tesno partnerstvo koje je za mene veoma važno", naveo je Olaf Šolc, kandidat Socijaldemokratske partije.

Na spoljnopolitičke pozicije buduće vlade bi, međutim, mogli da utiču i Zeleni, koji zagovaraju oštriju politiku prema Rusiji i Kini.

Rezultate ankete objavljeni dva dana pred nedeljne izbore, čini se, ukazuju da će Zeleni Analene Berbok biti nezaobilazni činilac svake postizborne koalicione kombinatorike osim, naravno, ukoliko socijaldemokrate i demohrišćani ne odluče ili budu primorani da treći put zaredom prave takozvanu veliku koaliciju, što se ovde smatra malo verovatnim.

Ulazak Zelenih u vladu i eventualno dobijanje resora spoljnih poslova mogli bi, delom, da promene odnos Berlina prema Balkanu i da ga više usmeri na pitanja ljudskih prava, medijskih sloboda, pitanja zaštite životne sredine, kao i da zaoštri nemački pristup po pitanju rešavanja pitanja Kosova i Metohije i problema u Bosni i Hercegovini.

Zeleni su, inače, jedina od vodećih nemačkih stranaka koja je u predizborni program stavila i evropsku integraciju Zapadnog Balkana.

I uticajni Nemački savet za spoljne poslove uvrstio je Zapadni Balkan u preporuke budućoj vladi šta bi trebalo da budu njeni spoljnopolitički prioriteti.

Ovaj insititut, između ostalog, zagovara da buduća nemačke vlada utiče na Brisel da zemljama zapadnog Balkana omogući dvostepeni proces pristupanja EU, tako da region kao zajednički ekonomski prostor jugoistočne Evrope i, pre zvaničnog članstva, uđe u evropsko unutrašnje tržište.