Čitaj mi!

Ima li paralele između američkog povlačenja iz Avganistana i onog iz Vijetnama

Najave da će međunarodne vojne snage, koje predvodi NATO, otići iz Avganistana unosi neizvesnost ali i otvara mnoga pitanja. Iako američka administracija povlačenje svojih trupa posle 20 godina promoviše kao završen posao, mnogi strahuju od povratka talibana na vlast.

Avganistan, država iz koje je Osama bin Laden, lider terorističke organizacije Al Kaida, izvršio napad na Sjedinjene Američke Države 2001. godine, bio je meta brojnih osvajačkih pohoda kroz istoriju.

Prošao je tuda Aleksandar Makedonski, to je bilo poprište hladnoratovskog obračuna Amerike i Sovjetskog Saveza, a najnovija su unutrašnja previranja između talibana, koje su Amerikanci skinuli s vlasti i nove vlade.

Na mirovnim pregovorima u Dohi prošle jeseni strane nisu uspele da se dogovore ni oko dnevnog reda, a još manje o karakteru vlade. Za sada, zvanične avganistanske snage kontrolišu samo velike gradove, dok talibani i njihovi saveznici drže velike delove zemlje.

Ipak, Al Kaida je ostala bez svojih baza. Sve to unosi neizvesnost, naročito posle najave da će međunarodne vojne snage, koje predvodi NATO, otići iz Avganistana.

Naučni savetnik iz Instituta za noviju istoriju Srbije, dr Aleksej Timofejev, ocenjuje za Jutarnji program da Avganistan nije u tolikoj meri bio neosvojiv, nego je bio manje potreban ostalim narodima.

Smatra da Britanska imperija faktički snosi najveću odgovornost za savremeno stanje Avganistana jer je u 19. veku tri puta osvajala tu zemlju i u ta tri rata došlo je do njegove značajne dekonstrukcije. 

Ističe da savremeni Avganistan faktički nema ni južnu ni severnu granicu. Dolazi do savremene države bez mogućnosti formiranja zajedničke ideologije na bazi nacionalizma bar etničkog i nalazi se u dekonstruisanom stanju.

"Zbog toga je došlo i do sovjetske invazije na Avganistan s ciljem stvaranja tamo sovjetske države 1979. godine. Povučene su 1989. godine i nakon dve godine došlo je do obaranja bivšeg prosovjetskog režima, islamisti su ušli u Kabul i opet se vratilo na stanje bez države. Sada, SAD se spremaju na novo povlačenje, ako dođe do povlačenja, videćemo koliko će se održati režim u Kabulu", rekao je Timofejev. 

Ko će dobiti a ko izgubiti rat 

Obrad Kesić, politički analitičar, podsetio je na reči senatora Džordža Ikana iz Vermonta 60-ih godina, koji je u kontekstu Vijetnama rekao: "Proglasite pobedu i povucite trupe, idite iz Vijetnama." Isto važi i za Avganistan, smatra Kesić.

"Bajden je rekao posle toliko godina: 'Mi smo ostvarili sve ciljeve i zbog toga povlačimo naše trupe.' U suštini je ista paralela, SAD nisu dobile rat u Vijetnamu, i to dobro znamo. Mislim da se nešto slično dešava i s povlačenjem iz Avganistana", rekao je Kesić. 

Dodaje i da je prošlo više decenija dok je SAD povratila poverenje da može da deluje uspešno u svetu posle defakto poraza u Vijetnamu.

Napominje i da se mora imati u vidu da je ovo početka politika koju je najavio bivši predsednik Donald Tramp. On je, navodi Kesić, rekao i naredio da se američke trupe povuku iz Avganistana do 1. maja. Onda je, kako je rekao, nova administracija zamrzla tu odluku, samo da ne bi on dobio kredit čoveka koji je završio najduži rat u istoriji Amerike.

"Ako oni pokrenu sada veliku ofanzivu zato što su nezadovoljni da se odlaže povlačenje od 1. maja do 11. septembra, onda se može očekivati u javnosti veliki pritisak od strane političkog establišmenta i medija, da bi Amerikanci morali da ostanu duže nego što je Bajden odlučio", kaže Kesić.

Naveo je da se na osnovu odluke o povlačenju trupa, od pre nekoliko dana, Bajden predstvlja kao neko ko će okončati rat u Avganistanu.

Ipak, smatra da ostaju kritike da su SAD izgubile kredibilitet na međunarodnom planu kada je reč o njihovom budućem delovanju od Sirije do Iraka.

Kako će talibani reagovati

Takođe, otvara se i pitanje kako će reagovati talibani, sa kojima su Amerikanci već godinama izbegavali konfrontaciju, a koji uz pomoć još nekoliko saveznika definitivno preuzimaju vlast u Avganistanu.

"Ako talibani prihvate da sačekaju nekoliko meseci, zato što se svi analitičari slažu da će oni dobiti taj rat, samo je pitanje vremena i ključ će verovatno biti povlačenje NATO trupa pogotovo američkih", kaže Kesić.

Dodaje da sada trenutno oni kontrolišu teritoriju van većih gradova, dok vlada kontroliše samo te veće gradove i mali deo teritorije u unutrašnjosti Avganistana.

"Mislim da se svi slažu da je taj rat izgubljen još ranije, bolje rečeno nije mogao da se dobije. Talibani se sigurno vraćaju na vlast u kombinaciji s nekoliko savezničkih pokreta u samoj državi i pitanje za SAD je šta će doći posle toga", zaključio je Kesić.

Može li doći do intervencije Kine

Aleksej Timofejev ukazuje da se promenila spoljnopolitička konstelacija. Ističe da je Kina koja je, ranije bila država van okolonosti Avganistana, sad toliko jaka da može da dođe do intervencije čak i kineskih snaga u određenom delu Avganistana, postoji kinesko-avganistanska granica.

"Što je najbitnije, postoje saveznički i partnerski odnosi država oko Avganistana, između Kine, Pakistana, Irana i Rusije. U ovim okolnostima talibani mogu da ostanu u granicama svoje države i da nastave konstituisanje svoje unutrašnje države", smatra Timofejev.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">