Čitaj mi!

Remzi Klark – legendarni državni tužilac SAD i protivnik NATO agresije na SRJ

Bivši državni tužilac SAD Remzi Klark bio je jedan od najvećih boraca za ljudska prava širom sveta, beskompromisni pacifista koji je neretko optuživao Ameriku za kršenje sopstvenih ideala, protivnik NATO agresije na SRJ 1999. Čime je ovaj čovek zadužio svet, Ameriku i Srbiju?

Američki državni tužilac u vreme administracija predsednika Džona Kenedija i Lindona Džonsona, Remzi Klark, preminuo je u 94. godini.

Njegov tihi odlazak, ispraćen kratkim vestima i izveštajima u medijima, bez mnogo pompe, ne odgovara veličini onoga čime je zadužio Ameriku i svet, između ostalih i Srbiju. Pre svega zbog beskompromisnog osećaja i načela pravde i pravičnosti, čak i kada je celokupan sistem i javno mnjenje protiv njega.

Remzi Klark potiče iz ugledne teksaške porodice advokata i bilo je prirodno da nastavi tim stopama. Njegov otac Tom Klark bio je takođe državni tužilac, i to u vreme Harija Trumana, od 1945. do 1949. godine, a kasnije je postao sudija Vrhovnog suda SAD, gde je služio do 1967. Deda po majci Remzija Klarka bio je sudija Vrhovnog suda u Teksasu, a deda po ocu predsednik teksaške asocijacije advokata.

Nakon povratka sa fronta u Evropi u Drugom svetskom ratu, Remzi Klark je nastavio studije prava, koje je i doktorirao na Čikaškoj školi prava.

Velika uloga u odbrani "Čikaške sedmorice" 

U američkoj javnosti ostaće upamćen kao žestoki protivnik smrtne kazne, veliki borac za ljudska prava i slobode. Ono po čemu ga najšira javnost najviše pamti jeste svedočenje u čuvenom slučaju "Čikaška sedmorica", slučaju koji je uzdrmao Ameriku krajem šezdesetih godina prošlog veka, a o čemu je "Netfliks" snimio film koji je ušao u ovogodišnju trku za Oskara. Remzija Klarka u ovom filmu igra slavni Majkl Kiton.

Tokom nacionalne konvencije Demokrata 1968. godine izbili su neredi između policije i levo orijentisanih aktivista koji su se, između ostalog, bunili protiv rata u Vijetnamu. Državni vrh, koji je predvodio novoizabrani predsednik Ričard Nikson, pokrenuo je 1969. postupak protiv sedmorice učesnika protesta, optužujući ih, u montiranom procesu, za izazivanje nereda.

Namera i cilj novopostavljenog državnog tužioca Džona Mičela, koji je sa dolaskom nove administracije nasledio Remzija Klarka, bila je da njih sedmoricu osudi zbog nereda koje je zapravo izazvala policija u Čikagu.

U trenutku kada je već postalo sasvim jasno da od prave odbrane nema ništa, kao jedan od ključnih svedoka odbrane izašao je bivši državni tužilac Remzi Klark, navodeći da je upravo policija provocirala i izazvala krvoproliće do kog je došlo na ulicama Čikaga.

Sudija u slučaju, međutim, Remziju Klarku nije dozvolio da svedoči pred porotom, tako da je njegovo svedočenje praktično palo u vodu. Suđenje je nastavljeno, a na kraju i završeno presudom sedmorici na više od četiri godine zatvora. Presuda je 1972. poništena na apelaciji.

Ikona pacifizma 

Iako svedočenje Remzija Klarka u slučaju protiv "Čikaške sedmorice" nije imalo adekvatnu pravnu snagu, on je svojim postupkom i stajanjem na stranu nevinih ali unapred osuđenih, postao jedna od ikona zaštite i borbe za ljudska prava i to u vreme velikih društvenih previranja koja su, osim Amerike, pogađala i ostatak sveta.

Remzi Klark bio je redovni gost i govornik na tribinama pacifista, na kojima je neretko optuživao Sjedinjene Države za militarizam i aroganciju. Od Vijetnamskog rata, preko Grenade, Libije, Paname i Zalivskog rata.

O ratu u Zalivu pisao je u knjizi u kojoj je naveo da je Amerika počinila ratne zločine u Iraku i kako je administracija Buša Starijeg putem medija zavaravala javnost o onome što SAD čine. 

Govorio je i da je neophodno da Sjedinjene Države ispune svoje ideale za koje se deklarativno zalažu. "Ako ne insistirate na tome da vaša vlada poštuje zakon, koje pravo onda imate da tražite od drugih?", govorio je Klark.

Protivljenje NATO agresiji na SRJ 

Za dobre poznavaoce društvenih prilika u SAD u drugoj polovini prošlog veka i borcima za ljudska prava, ime Remzija Klarka je dobro poznato, ali u našoj javnosti pre svega njegovo ime odzvanja kao jedno od retkih koje je bilo protiv NATO agresije na SRJ 1999. godine.

On je sakupio dokaze koji osuđuju NATO, a poznata je i njegova rečenica nakon napada u Nišu da je "brutalni napad na taj grad... (deo) neograničene kriminalne agresije Amerike i NATO-a".  

Remzi Klark branio je pred sudom u Hagu bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, a na njegovoj sahrani održao je govor. Tada je rekao da će "istorija dokazati da je Milošević bio u pravu" i da su "optužbe samo: optužbe". Kako je rekao tada, suđenje nije imalo činjenice.

Suđenje Slobodanu Miloševiću uporedio je sa suđenjem bivšem iračkom lideru Sadamu Huseinu, koga je takođe branio, i protivio se američkoj intervenciji u Iraku.

Naveo je da su "oba suđenja narušena nepravdom, oba su manjkava". Miloševića i Huseina opisivao je kao "zapovednike koji su bili dovoljno hrabri da se bore protiv moćnijih država". 

Takođe, Remzi Klark pred sudom je devedesetih branio i Radovana Karadžića u slučaju koji su protiv njega poveli Muslimani i Hrvati zbog kršenja ljudskih prava tokom rata u BiH.

Sretenjski orden drugog stepena 

Zbog zasluga u javnim i humanitarnim delatnostima, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je Remzija Klarka Sretenjskim ordenom drugog stepena.

Klark je bio i počasni doktor Univerziteta u Beogradu od 1999. godine.

Bivši državni tužilac SAD Remzi Klark odlikovan je brojnim priznanjima zbog doprinosa borbi za ljudska prava i mir, među kojima je i nagrada Ujedinjenih nacija i nagrada koja nosi ime po Mahatmi Gandiju.