Afere tope popularnost nemačke CDU

Iako, u zavisnosti od agencije za istraživanje javnog mnenja, rezultat CDU-CSU varira nekoliko procenata, sve agencije primećuju da kod birača pada podrška tom bloku.

U poslednjem sondiranju javnog mnenja, agencija Kantar beleži da bi za CDU-CSU glasalo 32 odsto birača što je pad sa 34 odsto prethodne nedelje, dok agencija INSA beleži da bi za ovaj blok glasalo 30 odsto birača što je pad za 2,5 procentnih poena za samo sedam dana.

Pandemija podigla, pandemija oborila

Koliko je veliki pad popularnosti svedoči podatak da je prošlog proleća popularnost CDU-CSU bila bezmalo 40 odsto sa trendom rasta, između ostalog, zbog toga što je javnost bila ubeđena da je aktuelna vlast Angele Merkel dobro odreagovala na izbijanje pandemije.

Međutim, popularnost koju je pandemija podigla, pandemija je i oborila.

"Postoji mnogo razloga za ovaj pad i svi oni imaju veze sa pandemijom", ističe najtiražniji nemački dnevni list Bild.

U drugom talasu pandemije, nemačke vlasti su se oslonile isključivo na zatvaranje javnog života i vakcine, ne uloživši dodatne napore u masovno testiranje, proizvodnju i distribucija maski i brzih testova.

Međutim, kada se posle višemesečnog zatvaranja ispostavilo da Nemačka ipak nema dovoljno doza vakcina te da je zbog toga tempo vakcinacije poprilično spor, poverenje u vladajuće stranke počelo je da se kruni.

Ne pomaže ni to što kancelarka i ministar zdravlja Jens Špan, koji je takođe iz CDU, uveravaju da će svi moći da budu vakcinisani do kraja leta, to jest 21. septembra što je pet dana pred održavanje saveznih parlamentarnih izbora.

Situaciju nije poboljšalo ni to što je naprasno obezbeđeno dovoljno brzih antigenskih testova za koronu, budući da otvaranje javnog života ide sporo i postepeno.

Poslanici zarađivali na poslovima sa maskama

Dodatni podsticaj za urušavanje popularnosti CDU-CSU doprinelo je otkriće da su poslanici ove dve stranke inkasirali "masne" provizije za to što su lobirali da se maske nabave od pojedinih kompanija.

Prvo je otkriveno da je bavarski savezni poslanik Georg Nislajn (CSU) dobio čak 660.000 evra od jedne konsultantske kuće kako bi obezbedio da državne institucije naruče FFP-2 maske od jednog proizvođača iz Ofenbaha.

Kako prenose nemački mediji, Nislajn je je lobirao u ministarstvima zdravlja na saveznom i bavarskom nivou, kao i u saveznom minstarstvu unutrašnjih poslova, pri čemu sve tri institucije vode njegove kolege iz demohrišćanskog bloka.

Štaviše, nedeljnik Špigel ističe da je ovaj poslanik o spornoj nabavci razgovarao direktno sa ministrom zdravlja Španom.

Pokrajinsko tužilaštvo u Minhenu je saopštilo da postoji osnovana sumnja na uzimanje mita te da je poslanik pod istragom u okviru koje je policija pretresla 13 objekata u Nemačkoj i Lihtenštajnu.

Sličan skandal izazvalo je otkriće da je kompanija poslanika CDU Niklasa Lebela uzela 250.000 evra provizije od jedne kineske kompanije, obezbedivši joj da država od nje naruči maske. Kako prenose nemački mediji, Lebelova firma je za posredovanje tražila 12 evrocenti po maski.

Lebel je odmah dao ostavku, ne samo na funkcije u poslaničkoj grupi u Bundestagu, već i na poslaničko mesto, istakavši da "preuzima odgovornost za svoje poteze i snosi neophodne političke posledice".

Koji dan kasnije saopštio je i da se povlači iz politike.

Nasuprot tome, njegov stariji kolega Nislajn tvrdi da nije uradio ništa loše pa se sprva samo povukao sa mesta zamenika šefa poslaničke grupe, istakavši da će ostati poslanik do kraja mandata.

Ali, posle ogromnog pritiska javnosti, uključujući i šefa poslaničke grupe CDU-CSU Ralfa Brinkhausa i šefove CDU i CSU Armina Lašeta i Markusa Zedera, Nislajn je dao ostavku na mesto poslanika.

Te afere su došle na videlo samo desetak dana pred pokrajinske izbore u Baden-Virtembergu i Rajnland-Falcu tako da su lokalni lideri demohrišćana žestoko kritikovali svoje kolege, nastojeći da spasu obraz stranke.

"Neprihvatljivo je da se poslanici bogate na račun ozbiljne krize", rekla je za Špigel Suzane Ajzenman, koaj predvodi listu CDU u Baden Virtembergu.

I novi šef CDU je oštro poručio svojim stranačim kolegama da "ako se možda još neko bavio sličnim poslovima, on mora to odmah da kaže, kako bi bilo određenih posledica pre nogo što to upadne nekome u oko".

On je istakao da neće dozvoliti da "pojedini poslanici, koji u glavi nemaju ništa drugo osim želje da zarade novac" unište projekat modernizacije stranje, koji je on najavio.

Kome se najviše isplati da bude poslanik

A da poslanici demohrišćanskog bloka inače poprilično zarađuju od angažmana van poslaničkog posla svedoče i podaci koje je objavila jedna nemačka organizacija koja prati rad Bundestaga.

Prema toj analizi, poslanici CDU-a ukupno na dodatnim angažmanima dobiju oko 8,75 miliona evra bruto, sledi CSU oko 5,8 miliona, potom FDP više od pet miliona, SPD oko 2,37 miliona, AfD 1,82 miliona, Levica 822.000, a Zeleni tek 122.000 evra.

Kada se ukupna svota raspodeli u odnosu na broj poslanika onda je još jasnije kome se najviše isplati da bude poslanik u Bundestagu.

Pa tako u proseku na dodatnim angažmanima poslanik CSU dobije 128.700 evra, FDP 62.500, CDU 43.900, AfD 20.700, SPD 15.600, Levica 11.900, a poslanik Zelenih u proseku 1.800 evra.

Upravo zbog činjenice da poslanici demohrišćanskog bloka su u vrhu obe tabele, na njima je i najveći pritisak da se uvede kontrola ovih primanja, ali i registar lobista.

"Poslovnik Bundestaga mora biti dopunjen i to tako da se izričito kažnjavaju određeni oblici lobiranja, kao u slučaju Nislajna i Lebela", rekao je za medijsku grupu Funke šef nemačkog ogranka "Transparensi internešenala", Hartmut Boejmer.

U međuvremenu vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata je naprasno prekinula dugo sporenja i odlučila da bude uveden registar transparentnosti u kojem bi bili regostrovani svi lobisti i ostali predstavnici interesnih grupa pre nego što stupe u kontakt sa političkim akterima.

Upućeni u tu oblast, pak, ističu da izneti predlog nije dovoljno dobar, jer se u registru uopšte ne bi beležilo sa kim lobisti razgovaraju niti oblast u kojoj lobiraju.