Stav Francuza o članstvu Srbije u EU: Nije nam bitno, ali bolje ne

Istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da iako se većina Francuza protivi prijemu balkanskih zemalja u Evropsku uniju (EU), za tri četvtrine njih to nije pitanje od velikog životnog značaja.

Na samitu EU - Zapadni Balkan u Sofiji 2018. godine francuski predsednik Makron polio je hladnom vodom nade za brzi prijem Balkana, poručivši da EU ne može da razmišlja o daljem širenju dok se iznutra ne reformiše.

U više navrata Makron je rekao da je EU pogrešila što je prijem u članstvo "proglasila za jedinu politiku prema Zapadnom Balkanu".

Tokom televizijske debate u Francuskoj pred izbore za Evropski parlament 2019. godine, od 12 predstavnika izbornih lista, njih 10 je reklo da ne podržava članstvo Srbije u EU.

Raširena percepcija o nepopularnosti i "zamoru" od proširenja postala je opšte mesto francuske politike. Međutim, istraživanje Fondacije za otvoreno društvo iz Brisela sprovedeno na značajnom uzorku tokom 2020. godine pokazuje da za većinu Francuza prijem balkanskih zemalja nije pitanje od velikog značaja.

Protiv prijema Srbije u EU 60 odsto Francuza, najbolje stoji Crna Gora

Dok 53 odsto ispitanika misli da bi prijem Turske imao negativan uticaj, manje od 26 odsto njih veruje da bi ulazak Zapadnog Balkana u EU imao bilo kakvog uticaja na njihove živote.

Da li to znači da predsednik Emanuel Makron i drugi francuski političari zapravo greše ako procenjuju da bi birači na izborima kaznili podršku prijemu Zapadnog Balkana u EU?

Srđan Cvijić, jedan od autora istraživanja, smatra da Makron podrškom Balkanu ne bi ništa rizikovao na predsedničkim izborima 2022. godine.

"Istraživanje ukazuje da podrška članstvu Balkana ne bi umanjila Makronove šanse kod birača na predsedničkim izborima. S druge strane, to bi popravilo njegov prestiž u Berlinu i drugim prestonicama EU koje drže do nastavka proširenja na zapadni Balkan", kaže Cvijić.

Ipak, protivljenje prijemu Zapadnog Balkana u Francuskoj je među najvećima u Evropi.

Skoro 60 odsto Francuza misli da bi članstvo balkanskih zemlja bila "loša" ili "vrlo loša" stvar. U slučaju Srbije 22 odsto Francuza podržava prijem, dok je 60 odsto protiv.

Najbolje stoji Crna Gora sa 27 odsto podrške i 49 odsto protivljenja, a na začelju su Albanija i Kosovo sa 20, odnosno 15 odsto podrške.

"Evropska integracija već otišla predaleko"

Istraživanje pokazuje da većina protivnika proširenja na Zapadni Balkan nema o tome čvrste i stabilne stavove.

Negativni stavovi uglavnom nisu posledica predznanja ili stereotipa o Zapadnom Balkanu, već odraz šireg nepoverenja prema EU i njenoj sposobnosti da integriše nove članice.

Jedan od najčešćih argumenata koji iznose protivnici proširenja je da je "evropska integracija već otišla predaleko", kao i da su mnoge zemlje primljene suviše rano, što otežava saradnju unutar EU.

Za protivnke su bitne i ekonomske posledice proširenja, strah od gubljenja radnih mesta i uvoza jeftine radne snage.

S druge strane, ispitanici sa pozitivnim stavom prema EU, mahom podržavaju i širenje na Zapadni Balkan, verujući da bi to moglo da ojača ekonomski i geopolitički uticaj Evrope u svetu.

Autori itraživanja navode da čak i neki izrazitii protivnici proširenja prihvataju da će integracija zemalja zapadnog Balkana u EU doneti geopolitičke prednosti.

Učesnici fokus grupa su se složili da bii članstvo u EU moglo da zaštiti region od nepovoljnog ruskog, kineskog ili čak američkog uticaja. Kada im se pokaže mapa Evrope sa trenutnim državama članicama, čak i protivnici proširenja izražavali su čuđenje zbog toga što zemlje zapadnog Balkana još nisu u EU.