Evropa se stidljivo raduje Bajdenu, šta Srbije može da očekuje

Ipak, odlazak Trampa iz Bele kuće, u Briselu je dočekan sa velikim i neskrivenim olakšanjem. Tokom četiri godine Trampove administracije gotovo da nije bilo jedne oblasti u kojoj su EU i SAD bili na istoj poziciji.

Donald Tramp je podržao Bregzit, kao i mogućnost da druge zemlje članice krenu putem Velike Britanije. Saveznicima u NATO-u je zapretio je povlačenjem SAD iz alijanse. EU je pretio trgovinskim ratom i uvođenjem tarifa na evropske proizvode. SAD su se povukle iz Pariskog sporazuma o klimi, što je za EU ključna tema u narednom periodu. Vašington je napustio i nuklearni sporazum sa Iranom, bez koordinacije sa evropskim partnerima.

Dugoj listi neslaganja treba dodati i vidljivo loše lične odnose sa značajnim evropskim liderima, kao što je Angela Merkel.

Zato su zvaničnici EU spremno pozdravili promenu tona koja je stigla sa Bajdenom, nadajući se da je rečenica koju je izgovorio na ceremoniji preuzimanja dužnosti – "Obnovićemo savezništva i ponovo sarađivati sa svetom" – upućena pre svega Evropi.

Oprezni optimizam 

Ali, ako ima nade i optimizma da je moguć novi početak u transatlantskim odnosima, u pitanju je vrlo oprezni optimizam. Četiri godine mandata Donalda Trampa ostavile su duboke tragove koji neće tek tako nestati.

Evropljani izgleda više ne veruju da SAD mogu da povrate nekadašnju vodeću ulogu u svetu, niti da će Evropa moći da se oslanja bez rezerve na SAD u budućnosti, bez obzira na promenu u Beloj kući.

To potvrđuje i novo veliko istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose, sprovedeno u jedanaest evropskih zemalja. Prema istraživanju, većina Evropljana smatra da će Kina prestići Ameriku kao vodeću globalnu silu već u sledećoj deceniji. Ujedno, Evropljani žele da u konfliktu Vašingtona i Pekinga Evropa ostane neutralna.

Većina takođe veruje da je američki politički sistem u krizi i da evropski sistemi bolje funkcionišu. Evropljani sumnjaju da mogu da se oslanjaju na SAD u oblastima kao što je odbrana i smatraju da EU treba da izgradi autonomnu poziciju u budućnosti.

Sve to ne znači da dobri odnosi EU i SAD neće biti obnovljeni, ali nagoveštava da će biti na novim osnovama.

Dok je Bajden još preuzimao dužnost u Vašingtonu, EU je uputila poziv na bližu saradnju i koordinaciju, uz upozorenje da su prethodne četiri godine promenile odnose dve strane Atlantika.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da posle "duge četiri godine", Evropa konačno ima prijatelja u Beloj kući.

"SAD su se vratile i Evropa je spremna na saradnju sa ovim starim partnerom kako bismo udahnuli novi život našem savezništvu", rekla je Fon der Lajenova u Evropskom parlamentu.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel naglasio je, međutim, da su transatlantski odnosi pod Trampom "jako narušeni" i da je "svet postao složeniji, manje stabilan i manje predvidiv".

"Imamo svoje razlike i one neće volšebno nestati. Čini se da se Amerika promenila, a promenila se i percepcija Amerike u Evropi i ostatku sveta", rekao je Mišel.

Ipak, prvog dana mandata novog predsednika, Mišel je pozvao Bajdena na "novi pakt o saradnji, za jaču Evropu, Ameriku i bolji svet".

U središtu ovog predloga su multilateralna saradnja, borba protiv kovida 19 i klimatskih promena, obnova ekonomije i udruživanje snaga u oblasti bezbednosti. 

Balkan nije prioritet 

I dok bi EU i Bajdenova Amerika mogle brzo da se sporazumeju oko borbe protiv klimatskih promena i kovida 19, odnosi sa Kinom neće biti laka tema, smatra Roza Balfur iz Fondacije "Karnegi" u Briselu.

Iz Fondacije očekuju da će Vašinton tražiti da Evropa u sukobu sa Kinom izabere stranu, dok će EU nastojati da ostane autonomna i neutralna.

"Predsednik Tramp i sekretar Pompeo su vršili pritisak na EU da se konfrontira s Kinom. Bajden to neće raditi, ali poruka će biti slična: Kina je rastuća pretnja koju moramo da ograničimo. Evropa ne vidi stvari na isti način, jer je zavisna od ekonomske saradnje s Kinom. To posebno važi za Nemačku, koja mnogo izvozi u Kinu. U tom kontekstu treba razumeti i nedavni sporazum EU i Kine o investicijama, kojim mnogi u Vašingtonu nisu bili zadovoljni", objašnjava Balfurova.

Kada je reč o Srbiji i Balkanu, Balfurova očekuje mnogo veću koordinaciju Brisela i Vašingtona nego do sada, ali smatra da Balkan neće biti među prioritetima spoljne politike Bajdenove administacije.

"SAD će se vratiti na Balkan, ali ne sa istim nivoom prioriteta kao u nekim ranijim periodima. Vašington će očekivati od Brisela da preuzme vođstvo u regionu, ali će pružati diplomatsku podršku za sve procese na kojima radi EU, kao što su dijalog Beograda i Prištine i proces pristupanja. Bajdenova administracija će se fokusirati na Aziju, Kinu i Iran, a u slučaju Balkana pružaće političku podršku Evropi", ocenjuje Balfur.

Direktorka Fondacije "Karnegi Evropa" smatra da će na ambasadorska i druga mesta u administraciji biti postavljeni ljudi sa iskustvom i poznavanjem Balkana, ali da će za to biti potrebno vreme, "baš zbog brojnih drugih prioriteta".

Balkan je upravo teren na kojem EU treba da pokaže svoju stratešku autonomiju, tvrde u zajedničkom tekstu na ovu temu Srđan Cvijić i Dimitar Bečev, saradnici programa "Budućnost Evrope" Instituta društvenih nauka u Beču.

"Nadamo se da je posle četiri godine Trampa EU izvukla pouku da ne može stalno čekati da je neko 'stariji' drži za ruku", kažu Cvijić i Bečev i pozivaju EU da "dovrši posao" na Balkanu i konačno integriše zemlje ovog regiona.

Bez prijema ovih zemalja projekat evropskog ujedinjenja ostaće nedovršen, a EU neće moći da pretenduje na ulogu globalnog geopolitičkog igrača – ulogu o kojoj Evropa često govori, ali za sada za nju može da pruži malo dokaza, smatraju Cvijić i Bečev.

I dok prvi signali iz Vašingtona nagoveštavaju drugačije odnose sa EU u poređenju sa Trampovim mandatom, nema sumnje da glavni posao Bajdenovu administraciju ipak ne čeka na međunarodnoj sceni, već kod kuće: stavljanje epidemije pod kontrolu, obnova ekonomije i prevazilaženje unutrašnjih političkih podela.