Boris Džonson stiže u Brisel, novi test realnosti za Bregzit

Dolaskom u sedište Evropske komisije u Briselu Džonson na neki način zatvara krug - vraća se na mesto na kojem je proveo više godina kao mladi dopisnik britanskog Dejli telegrafa.

Mnogi ga optužuju da je još u to vreme, kao briselski dopisnik, započeo sa fabrikovanjem negativnih stereotipa o EU. Takvi bombastični, negativni naslovi o EU punili su britanske tabloide godinama, što je u krajnjoj liniji, bar delom i dovelo do Bregzita.

Najzad, Džonsonovo učešće u kampanji za Bregzit 2016. godine bio je verovatno tas na vagi koji je odlučio ishod referenduma.

Od pobede na referendumu, pa do večere Džonsona i Fon Der Lajenove u Briselu, moglo bi se reći da se ideja Bregzita nalazi na stalnom testu realnosti.

Mnoge pristalice Bregzita od početka su ubeđene da Ujedinjeno Kraljevstvo izlaskom iz EU dobija, kako to kažu Britanci, "najbolje od dva sveta" - da će se već nekako naći način da se zadrže prednosti članstva i jedinstvenog tržišta, a da će istovremeno Velika Britanija postati "suverena" država, bez obaveze da se usklađuje i dogovara sa drugima.

Koliko je nekad teško pomiriti realnost i obećanja Bregzit kampanje najbolje se vidi na primeru Severne Irske. Kako zadržati ovaj region u istoj carinskoj teritoriji sa ostatkom Velike Britanije, a izbeći fizičku granicu između Severne Irske i Republike Irske, što je osnova mirovnog sporazuma za irsko ostrvo?

Boris Džonson je najpre oštro kritikovao Terezu Mej zbog ustupaka koje je napravila po ovom pitanju, da bi zatim, kad je postao premijer, potpuno promenio ploču i otišao dalje od onog što je dogovorila Mej, prihvatajući carinsku granicu u Irskom moru, između dva dela Velike Britanije, Severne Irske i ostatka zemlje.

Zašto je ribarstvo postalo važna tema 

Može li Džonson da ponovo napravi sličan salto u preostalim otvorenim pitanjima, vezanim za buduće odnose EU i Velike Britanije?

Ta pitanja tiču se ribarstva, "jednakih pravila igre" (level playing field) u trgovini i mehanizmima arbitraže u slučaju trgovinskih sporova.

Evropa traži od Britanca da se manje-više drže evropskih pravila u pitanjima kao što su ekološki standardi, zaštita radnika i državne subvencije privatnim komanijama - ako žele slobodan pristup zajedničkom evropskom tržištu od 450 miliona ljudi. U suprotnom, Brisel smatra da bi britanske kompanije mogle da budu nelojalna konkurencija evropskim.

Britanci odgovaraju da je cela poenta Bregzita upravo da sami određuju svoja pravila.

Ribarstvo nema veliki ekonomski značaj ni za jednu stranu, ali ima specifičnu političku težinu.

Francuski i evropski ribari mogli bi da izgube pristup ribom bogatim britanskim vodama, što bi za njih bio veliki udarac. Dvadeset pet odsto francuskog ulova ribe dolazi iz britanskog mora. Ali i britanski ribari suočiće se sa problemom kome i kako prodati ribu, ako evropsko tržište bude zatvoreno za njih. Zavisno od vrste ribe, od 50 do čak 100 odsto ulova britanskih ribara se sada prodaje u Evropi.

Francuski predsednik Makron zauzeo je tvrd stav da će blokirati svaki dogovor koji ne štiti interese evropskih ribara. Politička računica je jasna: evenualni protesti nezadovoljnih ribara mogli bi da donesu poene Makronovim protivnicima na predsedničkim izborima u aprilu 2022. godine.

Ishod pregovora EU i Velike Britanije i EU zavisiće, naravno, i od političke računice Borisa Džonsona. Uoči dolaska u Brisel on kaže da sporazum možda neće biti moguć, jer britanska strana neće praviti kompromise oko "povratka suvereniteta Ujedinjenog Kraljevstva".

Dilema pred Džonsonom nije laka: on treba da odluči šta će biti njegova ponuda britanskoj javnosti i biračima u narednom periodu.

Hoće li, u odsustvu bolje opcije, izabrati da biračima ubuduće nudi "povratak kontrole" i britanskog suvereniteta, uprkos poremećajima trgovine i ekonomskoj šteti koju bi scenario bez sporazuma mogao da izazove?

S druge strane, ako previše izađe u susreti zahtevima EU da bi zadržao slobodan pristup evropskom tržištu, mogao bi da se suoči sa pitanjem - šta je uopšte bila svrha Bregzita?