Berlinski Senat prinudio stanodavce da snize stanarine, čeka se odluka o ustavnosti odluke

Od početka nedelje stanodavci u Berlinu prisiljeni su da snize stanarine ako su one više od 20 odsto od proseka u toj gradskoj četvrti. U protivnom, biće suočeni s viskom kaznama.

Ustavni sud je za sada odbacio tužbu stanodavaca protiv te sporne mere Berlinskog Senata.

Oko 85 odsto građana Berlina živi u iznajmljenim stanovima, a prema procenama Berlinskog udruženja iznajmljivača stanova (BMV) više od 365.000 stanova u tom gradu trenutno se iznajmljuje po osetno većim stanarinom.

Oni koji iznajmljuju te stanove sada bi mogli da profitiraju od nove mere koja se zvanično zove "Mietendeckel" (u slobodnom prevodu: "poklopac za stanarine").

Studija jedne kompanije za promet nekretnina broj stanova u kojima bi sada trebalo da budu snižene stanarine procenjuje na čak preko pola miliona.

"Velika je sreća za berlinske stanare što je uvedena ta mera, pogotovo ako se uzme u obzir ekonomska kriza zbog pandemije koronavirusa", kaže direktor Udruženja BMV Rajner Vild. Smatra da je smanjenje stanarina "primereno, pravedno i socijalno osetljivo".

Smanjenje stanarina uglavnom se odnosi na ugovore sklopljene u poslednjih šest godina kada su stanarine u Berlinu vrtoglavo povećavane.

Od 2014. do 2019. stanarine kod novih ugovora u proseku su porasle 30 odsto u poređenju s onim što je dotadašnji stanar plaćao. Nova mera ne odnosi se na stanove u zgradama koje su izgrađene nakon 2014.

Prosečna stanarina za stan od oko 60 kvadratnih metara iznosi oko 850 evra, što je oko trećine prosečne plate.

Teret na leđima stanara 

Mnogi stanodavci u Berlinu nadaju se da njihovi stanari neće saznati za novu meru.

Istraživanje koje je početkom nedelje objavila internet-platforma za pravno savetovanje Koni pokazalo je da tri četvrtine stanara do sada nije bilo obavešteno od strane svojih stanodavaca o mogućnosti smanjenja stanarine.

Stanari se pozivaju da sami na stranici berlinskog Senata provere mogućnost smanjenja stanarina i da potraže povraćaj novca sudskim putem.

"Vrlo je verovatno da se neće svi stanodavci držati novog zakona", kaže direktor platforme Koni Danijel Halmer. Istog su mišljenja i u BMV. Ne veruju da će stanodavci sami od sebe da snize stanarine.

U prvoj fazi sprovođenja novog zakona koja je počela u februaru ove godine, stanarine za oko milion i po stanova u Berlinu zamrznute su na period od pet godina.

U međuvremenu, i stanodavci sumiraju gubitke: prema proračunu savetničke kompanije „F+B" stanodavci bi godišnje mogli da izgube 250 miliona evra.

Borba stanodavaca

I stanodavci imaju instrumente uz pomoć kojih bi mogli da povrate bar deo izgubljenih stanarina.

Lokalni javni servis RBB prenosi da je nekoliko stotina stanodavaca zatražilo pomoć državne investicione banke koja pomaže onima koji žive od stanarina i koji se sada, zbog smanjenja, nalaze u socijalno teškoj situaciji. Ali to je samo mali broj od ukupno 200.000 stanodavaca u Berlinu.

Prava pravna bitka tek predstoji. Konačna odluka Ustavnog suda o tomu da li vlada Berlina sme da zakonima utiče na tržišnu cenu stanarina trebalo bi da bude doneta sljedeće godine.

Mnogi u Berlinu su poslednjih godina po povećanim cenama kupili stanove, računajući s tim da će visokim stanarinama moći da ih otplaćuju.

Za nedostatak stambenog prostora u glavnom gradu Nemačke, u tome se slaže većina, nisu krive visoke stanarine, već loša stambena politika proteklih decenija. Povrh svega, Berlin plaća cenu sopstvene popularnosti i masovnog doseljavanja poslednjih godina.

Posledica državnog upravljanja cenama stanarina je i ta da mnogi stanodavci u ovom trenutku oklevaju s iznajmljivanjem nakon iseljenja prethodnih stanara i odlučuju se da čekaju odluku suda sledeće godine. A to još više otežava situaciju onima koji su u potrazi za stanom.