Evropa izgubila 60 odsto jevrejske populacije u proteklih pola veka

Samo oko devet odsto svetske jevrejske populacije danas živi u Evropi, u poređenju sa skoro 90 odsto krajem 19. veka što je slično odnosu od pre 1.000 godina, navodi se u izveštaju Instituta za istraživanje jevrejske politike sa sedištem u Londonu, prenosi Gardijan.

Ukupno procenjuje se da u Evropi 2020. godine živi 1,3 miliona Jevreja, oko 0,1 odsto stanovništva kontinenta. Dve trećine njih živi u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

"Jevreji nisu bili samo sastavni deo evropske istorije i kulture, već su zapravo jedna od njenih najstarijih i originalnih sastavnih grupa", ističe se u izveštaju, naslovljenom "Jevreji u Evropi na prelazu milenijuma".

"Međutim, tokom istorije urođena slabost manjine bez zemlje i nemoći prema teritorijalno zasnovanim društvima i njihovim konstituisanim ovlašćenjima često dovodi Jevreje u zavisnost i nestabilnost, što se u odnosu na jevrejsku populaciju pretvara u snažne uspone i padove".

Između kraja 18. i 19. veka, broj Jevreja u svetu popeo se na više od 10 miliona, da bi dostigao 16,5 miliona uoči Drugog svetskog rata. Većina rasta zabeležena je u istočnoj Evropi, zatim Americi, Palestini i Izraelu.

Ubistvo šest miliona Jevreja u Holokaustu smanjilo je globalno stanovništvo na oko 11 miliona, "radikalno poremetivši ono što je do tog trenutka bilo kontinuirano građenje i transformacija evropskog jevrejstva".

Godine 1880. 88 odsto svetskih Jevreja živelo je u Evropi. Do 1945. godine ovaj udeo je pao na 35, zatim na 26 1970. i na kraju, 2020. godine, devet odsto.

Najveći deo ovog pada dogodio se u istočnoj Evropi, gde je udeo ukupnog ukupnog pada sa 26 1945. godine na dva odsto u 2020.

U poslednjim decenijama 20. veka, "otvaranje vrata Sovjetskog Saveza" značilo je da je više od 1,8 miliona Jevreja napustilo istočnu Evropu između 1969. i 2020. godine, što je rezultiralo "drastičnim pomeranjem težišta jevrejskog stanovništva sa istoka na zapad kontinenta".

Prostor bivše SFRJ ostao bez više od 40 odsto Jevreja

Nekadašnja SFR Jugoslavija i zemlje nastale njenim raspadom spadaju u zemlje iz koje su u tom periodu iselio ogroman procenat jevrejskog stanovništva, čak 42,9 odsto.

Studija takođe izveštava da gotovo 70.000 Jevreja rođenih u Izraelu sada stalno živi u Evropi, oko 25 odsto njih u Velikoj Britaniji. Velika većina evropskih Jevreja - uključujući 90% britanskih Jevreja - ne planira da emigrira u Izrael ili negde drugde.

Više od tri četvrtine poljskih Jevreja oženjeno je nejevrejima, ali samo 14 odsto belgijskih Jevreja. Međusobni brakovi bili su "značajan faktor u eroziji broja jevrejskog stanovništva", jer se deca u takvim porodicama često ne odgajaju kao jevrejska", kaže se u izveštaju.

Jevrejsko stanovništvo Velike Britanije imalo je najmanji udeo (četri odsto) preobraćenih u judaizam, a Španija najveći (25 odsto).

U svakoj od 12 zemalja EU, Jevreji su bili više za EU ​​nego nejevrejsko stanovništvo. U Mađarskoj je došlo do najvećeg jaza, jer je čak 51 odsto Jevreja reklo da je jako vezano za Uniju, u poređenju sa 19 odsto ukupnog stanovništva, zaključuje se u izveštaju.