Čitaj mi!

Da li Severna Koreja može da uništi cele Sjedinjene Države?

Politički i vojni komentatori u istočnoj Aziji nevoljno se slažu u oceni da je velika noćna parada u Pjongjangu održana povodom 75-godišnjice osnivanja severnokorejske Radničke partije uspela ne samo kao demonstracija vojne moći već i kao prezentacija organizovanosti države i vojske, pa čak i kao izraz propagandne veštine. Njena najveća poruka je da Pjongjang, uprkos sankcijama i kovidu, nastavlja da radi na oružju koje može da uništi gotovo cele Sjedinjene Države.

Prvi komentari medija u zemljama poput Japana i Južne Koreje tokom vikenda o vojnoj paradi u Pjongjangu održane povodom 75-godišnjice osnivanja Radničke partije Demokratske Narodne Republike Koreje zvučali su relativno naivno - severnokorejski lider Kim Džong Un odlučio je da održi paradu noću "da bi narodu priredio lep vatromet koji će mu skrenuti pažnju s ekonomskih problema, kao što su glad i nestašica namirnica".

Opredelio se za noć "jer je želeo da učini nešto drugačije od onog što je do sada bilo praksa, da bi razbio monotoniju parada i sletova koji svake godine izgledaju isto". Ili - "noć je odabrana da bi se prikrio neki od detalja na vojnoj tehnici" koja je paradirala. Dalje, Kim je zaplakao i izvinio se narodu "jer Severna Koreja verovatno pati od koronavirusa, mada tamo zvanično nema zaraženih."

Otrežnjenje je nastupilo dan-dva kasnije kada su u televizijske studije počeli da pristižu vojni stručnjaci i poznavaoci korejske kulture, koji su tvrdili da je sve bilo lepo osvetljeno i snimljeno izbliza, te da namera nije bila da se prikrije već da se dobro pokaže.

I to ne samo neobično veliki, novi interkontinentalni balistički projektil, koji svojim dimenzijama i težinom ukazuje na mogućnost da ima sposobnost da nosi više nuklearnih bojevih glava, što bi bio bitan iskorak u severnokorejskom nuklearnom programu i podrazumevalo alarmantan rast opasnosti po eventualnog protivnika, već i to da je Severna Koreja ekonomski i tehnološki jača nego što se misli u inostranstvu.

Naime, stručni komentatori ukazali su na to da su paradi prethodili impresivni snimci prestonice Pjongjanga iz vazduha, koje su u svojim prvim reakcijama novinari prenebregli, a koji prikazuju visoke nebodere okupane u svetlu - ovo uprkos uverenju u inostranstvu da je Severna Koreja poljoprivredna država u kojoj se zemlja obrađuje ručno, gde industrija praktično ne postoji, osim, delimično, u vojnom segmentu, te zemlja koja se stalno bori sa nestašicama električne energije.

Propaganda sa supstancom

Novi serijal komentara u istočnoj Aziji (ali i u američkoj i britanskoj štampi), ovih dana mogao bi se, dakle, sažeti sledećom rečenicom: da, reč je o propagandi koja prikazuje Severnu Koreju kao visokorazvijenu zemlju, jednu vrstu komunističkog čuda koje istrajava uprkos svim izazovima, kao što su sankcije, politička izolacija i pretnja kovida, što ona realno nije, ali priredba koju je priredio Kimov režim je kvalitetna propaganda koja ima i nešto supstance.

Konkretno, medijski poslenici na Dalekom istoku ne mogu da prikriju iznenađenje odličnom koordinacijom događaja, uvežbanošću armije koja je defilovala, arhitekturom severnokorejske prestonice, pa i estetskim osećajem sevrnokorejskih propagandista. I nadasve, količinom novca koja je morala biti utrošena za proslavu godišnjice osnivanja jedine partije, uprkos dugogodišnjim oštrim sankcijama.

Politički komentatori poreklom s Korejskog poluostrva ukazuju i na to da je scena u kojoj Kim plače skupa sa svojim narodom i izvinjava mu se i zahvaljuje, mada se stranim posmatračima može učiniti čudnom i patetičnom, u kulturološkom kontekstu Severne Koreja, bila jedna vrsta kolektivne katarze s velikim emotivnim nabojem koja je produbila osećaj jedinstva i povezanosti vođe i njegovih podanika u teškim vremenima sankcija i pandemije.

Po njima, izrazi skromnosti i kajanja vođe, plasirani istovremeno sa materijalnim dokazima ekonomskog i tehnološkog napretka, građanima Severne Koreje istovremeno su u srce ulili i simpatije za njihovog lidera i nacionalni ponos - kombinacija koja je idealna kada su u pitanju trajanje vlasti i Kim Džong Una na njenom čelu.

Novi vojno-politički adut par ekselans

Naročito impresionirani su vojni stručnjaci koji ističu da su na ulicama Pjongjanga po prvi put prikazane dve nove balističke rakete sposobne da ponesu nuklearni tovar.

Jedna, "Pukguksong-4", je najnovija i, čini se, najmoćnija iz porodice severnokorejskih balističkih projektila namenjenih lansiranju sa podmornica. Posedovanje takvog oružja predstavlja važan vojni adut jer podvodne platforme mogu da prinesu projektile bliže protivniku i tako skrate razdaljinu prilikom udara, ne ostavivši mu vremena da reaguje. Takođe, podmornice je teže otkriti nego reketne lansere na kopnu.

Druga je nova intekontinentalna raketa ogromnih dimenzija, koja je morala biti postavljena na vozilo sa čak 22 točka, za koju se veruje da je projektil na tečno gorivo koji ili ima veći domet od dosadašnjih severnokorejskih interkontinentalnih raketa, ili, što je još verovatnije, poseduje moć da ponese više nuklearnih bojevih glava.

Da Severna Koreja razvija tako moćno oružje za vojnopolitičke komentatore u istočnoj Aziji, čini se, do sada je bila (potpuna) nepoznanica. Neki od njih upozoravaju da raketa sigurno još nije testirana i spekulišu da je, moguće, prosto reč o maketi, odnosno, metalnoj čauri. I oni, međutim, ne skrivaju interesovanje i impresioniranost vozilom koje ju je nosilo, jer se do sada verovalo da Severna Koreja nije tehnološki u stanju da proizvede takav pokretni lanser, a zbog sankcija, da nije ni u prilici da uveze strane kamione koje bi mogla da preradi za vojne svrhe, kako je to činila u prošlosti.

Dakle, i samo vozilo čini se kao nemali tehnološki iskorak i napredak u vojnoj sposobnosti severnokorejske armije, budući da posedovanje takvih mobilnih lansirnih platformi znači da, bi u eventualnom ratu, potpuno neutralisanje severnokorejskih raketnih i nuklearnih snaga bilo jako otežano, ako ne i nemoguće.

A, ako je uz to Pjongjang zaista i odmakao u konstruisanju nove interkontinentalne rakete i ona može da ponese više nuklearnih bombi, odnosno, nanese još više štete i u širem dijapazonu od već postojećih projektila dugog dometa "Hvason-14" i "Hvasong-15", onda to znači da je Severna Koreja nuklearna sila par ekselans, koja poseduje tako moćno oružje da može da bukvalno ugrozi fizički opstanak Sjedinjenih Država u slučaju eventualnog oružanog sukoba.

Pojedini komentatori, uključujući tu i one sa Zapada, tvrde da ima osnova za uverenje da Severna Koreja zaista ozbiljno radi na raketi s više bojevih glava, jer je njen lider Kim Džong Un još u januaru ove godine objavio da njegova zemlja razvija strateško oružje kakvo poseduju najjače nuklearne sile, a raketa "Hvasong-15", predstavljena javnosti 2017. već ima domet od 13.000 kilometra, što je dovoljno da zahvati cele SAD, pa bi sledeći logičan korak bio konstruisanje rakete sličnog dometa ali sa više bojevih glava, koja je stoga ne samo ubojitija, već i teža za presretanje.

Dalje, južnokorejski list Korean tajms podseća da su, nešto ranije, u decembru prošle godine u dva navrata u Severnoj Koreji održana ispitivanja raketnih motora, koja su u zvaničnim saopštenjima u Pjongjangu okarakterisana kao vitalna za jačanje stateške pozicije zemlje.

Ovome treba dodati i analizu profesora aeronautike i mašinstva Korejskog univerziteta za kosmonautiku Čang Jung-kjuna koji smatra da dizajn prednjeg dela nove severnokorejske interkontinentalne rakete otkriva da je zaista reč o sredstvu koje može da nosi dve ili tri bojeve glave.

Podsticaj za regionalnu trku u naoružavanju?

Pored balističkih raketa, na paradi održanoj tokom vikenda u Pjongjangu prikazano i nekoliko novih konvencionalnih borbenih sistema.

U japanskim i južnokorejskim medijima zato pre svega provejavaju iznenađenje i velika zabrinutost, ali se istovremeno, uz izvesnu indignaciju, može primetiti i jedna vrsta tihog poštovanja za žilavost svernokorejskog režima.

Može se očekivati intenziviranje sprovođenja planova za ulaganje u protivraketnu odbranu, pa čak i da bi Japan, koji se do sada zbog svojih ustavnih ograničenja ustezao od nabavke ofanzivnih oruđa, mogao da opredeli da, umesto presretanja nadolazećih projektila, usvoji taktiku napada na lansere na teritoriji Severne Koreje, o čemu se u Zemlji izlazećeg sunca upravo debatuje poslednjih meseci.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">