Čitaj mi!

Nagorno-Karabah i propaganda “malih ratova“, slamanje protivnika na Jutjubu i Tviteru

Sukob Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha ne jenjava, uprkos naporima Moskve da se zaustavi sukob. Uz vojna dejstva sa kopna i vazduha, jedna od glavnih komponenti rata je propaganda koja se sa televizijskih ekrana preselila na Jutjub i Tviter. Vojni analitičar Aleksandar Radić objašnjava za RTS da situacija na Kavkazu nije presedan. Novina su, ističe, samo tehnička sredstva za prenos propagande jer se evoluiralo od direktnog kontakta, "od uha do uha" do široke primene interneta.

Aleksandar Radić ističe za sajt RTS-a da su u pripremi Azera za rat društvene mreže imale snažnu ulogu koordinisanu direktno od države.

"Sada kada se rat vodi šalju se snažne propagande poruke od TV snimaka do mobilizacije pristalica na društvenim mrežama. Neki vojnici se bore sa puškom na terenu, ali deo 'fronta' je proizvodnja vesti i dezinformacija", navodi Radić.

Prema Radićevim rečima, cenzura i organičen pristup ratištu obezbedili su propagandistima snažan oslonac za osmišljavanje jednostrane slike, jer alternativne nema. 

"Ako objavite da su stradali, na primer, civili u nekom mestu čije ime nije poznato nikome van lokalnih okvira ostvarićete efekat propagande, a šanse da se to proveri su marginalne. Mi Srbi imamo puno iskustva sa tom formom dezinformacija iz 90-ih godina i videli smo da se, kada se jednom formira, jednostrana slika u svetskim medijima zadržava i jača", kaže Radić.

Napominje da je u ratu na Kakvazu vidljivo "prepisivanje" savremenog pristupa slamanja volje protivnika objavljivanjem snimaka koji poručuju da je tehnološka prevlast druge strane potpuna.

"To su radili Amerikanci i saveznici u Zalivu, na Balkanu, u Avganistanu i Rusi su prihvatili isti manir u izveštavanju iz kriznih žarišta", ukazuje Radić.

Cilj - pridobiti podršku  

Azeri se, smatra, hvališu preciznim dejstvima jer žele da demoralištu Jermene porukom da se sa neba vidi sve i sve se može uništiti. 

"U prvim časovima oružanog konflikta sa jermenske strane prikazani su efektni snimci uništavanja azerbejdžanske ratne tehnike, ali to je snimano sa zemlje. Kada se sukob razmahao azerski dronovi zavladali su nebom i sada je internet prepun snimaka u visokoj rezoluciji koji ukazuju na prevlast visoke tehnologije - azerbejdžanskih dronova nabavljenih iz Turske i Izraela. Jermenska propaganda je postala više usmerena ka mobilizaciji vlastitog naroda", dodaje Radić.

Prema inostranstvu je, navodi, cilj pridobiti podršku i zato se prikazuje volja naroda za borbom sa jasno čitljivom porukom da su Jermeni slabija i ugrožena strana.

"U svetskom javnom mnjenju naklonost je gotovo uvek na strani žrtve, za stranu koja je pod udarom", napominje Radić.

Bitka za internet korisna, ali ne odlučujuća

Na pitanje može li "rat na internetu" učiniti da javno mnjenje prevagne na neku od strana, a samim tim i kod neke sile koja je faktor odlučivanja, Radić ocenjuje da je "emotivna" bitka na strani Jermena, jer su "žrtve očigledno iznenadno pokrenute agresije i mogu da se oslone na snažnu podršku vrlo brojnog dela naroda u rasejanju".

"Azeri su zadovoljni podrškom koji uživaju od Turske i usredsređeni su na postizanje poražavajućeg efekta po jermenski moral i u tom kontekstu njihova primarna ambicija nije da uvere čitavo svetsko javno mnjenje da su u pravu, oni jednostavno podrazumevaju da jesu u pravu", kaže Radić.

Prenos rata uživo, smatra, održava tenziju i temu čini bitnom u svetskom diskursu, ali, napominje da su primeri recentnih sukoba vođenih u doba informatičke revolucije pokazali da je vrednost propagande bila i ostala visoka i pre i posle promene u tehnološkom domenu. 

"Bitka za internet je korisna, ali nije odlučujuća. Odnosi velikih sila i ekonomski interesi ostali su presudni elementi za 'male' ratove", zaključuje Radić.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">