Potonuće "baltičkog Titanika" – 26 godina od najveće pomorske tragedije u Evropi

Kruzer "Estonija" je sa radom započeo 1980. godine pod imenom "Viking Sally", a putnike je prevozio od Turkua do Stokholma. Tada je ovaj kruzer bio jedan od najvećih koji plove Baltičkim morem.

Pre nego što je prelaskom u vlasništvo "Estlajna" 1993. godine dobio naziv "Estonija", kruzer je plovio i pod imenima "Silja Star" i "Wasa King".

Iz luke u Talinu, brod je u tragičnu plovidbu krenuo 27. septembra u 18.30, a očekivalo se da će pristići u Stokholm oko 9.30 sledećeg dana. Na brodu se nalazilo 989 ljudi – 803 putnika i 186 članova posade.

Od 852 žrtve, najviše ih je bilo iz Švedske – 501 osoba, a poginulo je i 285 državljana Estonije.

Brod je bio u potpunosti pun, a koristio se i za prevoz tereta zbog manjeg broja teretnih brodova u to vreme.

Visina talasa bila je i do šest metara 

Prema zvaničnom izveštaju o nesreći, vremenske prilike su bile loše. Duvao je vetar jačine između 15 i 20 metara u sekundi, a visina talasa bila je od četiri do šest metara.

Prvi problem na "Estoniji" primećen je oko jedan sat iza ponoći, kada je jak talas u blizini Turkua udario u brod, ali je utvrđeno da nema problema na rampi i viziru pramca.

Petnaest minuta kasnije, vizir se odvojio i vrata na pramcu su se otvorila. Kruzer je brzo počeo da se prevrće.

"Uzbuna, uzbuna. Uzbuna na brodu" – to se začulo sa razglasa oko 1.20, a istog trenutka je objavljena i interna uzbuna za posadu. Dva minuta kasnije upućen je poziv za pomoć, ali nije bio u skladu sa međunarodnim standardima.

Posada je uspela da potvrdi lokaciju brodovima "Silja Jurop" i "Marijela", ali je brod sa radara tih brodova nestao oko 1.50. Prema izjavama preživelih, kruzer se pre potonuća prevrnuo za 90 stepeni od prvobitnog položaja.

Spaseno je 138 putnika i članova posade 

Prvi brod koji je stigao do mesta nesreće, oko 2.12, bio je "Marijela", a najviši nivo uzbune je u spasilačkom centru u Turkuu proglašen u 2.30. Posada broda "Marijela" uspela je da spase 13 ljudi.

Pilot koji je upravljao helikopterom "superpuma", koji je doleteo iz Turkua, rekao je da je najteži deo operacije spasavanja bilo sletanje na kruzere koji su došli da pomognu. Uprkos tome, samo ovim helikopterom spasene su 44 osobe. 

Od 989 ljudi koji su bili na kruzeru, 34 osobe su spasene zahvaljujući brodovima koji su stigli na mesto nesreće, a 104 putnika su izvučena helikopterom. Jedna osoba koja je spasena preminula je u bolnici. 

Nakon nesreće, izvučeno je 96 tela poginulih, a poslednje telo je izvučeno 18 meseci nakon tragedije. 

Razlog potonuća – odvajanje rampe na pramcu broda 

Prema zvaničnom izveštaju o nesreći, brod je potonuo zbog toga što brave na vratima pramca nisu izdržale jačinu talasa i vrata su se odvojila od kruzera i povukla rampu i vizir pramca.

Glavni razlog prevrtanja i potonuća jeste odvajanje rampe koje je omogućilo da voda uđe u unutrašnjost plovila.

Kruzer "Estonija" je potonuo u međunarodnim vodama, oko 41 kilometar od ostrva Uta koje pripada Finskoj.

Rodbina poginulih je zahtevala da se olupina kruzera podigne iz međunarodnih voda, kako bi nastradali bili sahranjeni, ali i kako bi se uzrok nesreće utvrdio detaljnim pregledom.

Vlada Švedske je, navodeći praktične poteškoće i moralne razloge, predložila da se olupina broda zaštiti betonom, a kao prvi stepen zaštite, brod je zasut hiljadama tona šljunka.

U Stokholmu i Talinu izgrađena su spomen-obeležja na kojima državni funkcioneri i članovi porodice svake godine polažu vence i sećaju se nastradalih u najvećoj pomorskoj tragediji u vodama Evrope.

Nesreća je, poput potonuća "Titanika", imala veliki uticaj na promenu bezbednosnih pravila na brodovima, ali i promene u izgledu pojasa za spasavanje.