Širom Grčke zvonila crkvena zvona zbog Aja Sofije, papu odluka duboko pogodila

Aja Sofija je više od 900 godina bila najveća hrišćanska crkva na svetu, sve dok je osmanski sultan Mehmet 1453. godine nije pretvorio u džamiju.

Muslimani su se molili u Aja Sofiji do 1934. godine kada je odlukom osnivača moderne turske države Mustafe Kemala Ataturka postala muzej.

Turski sud je 10. jula poništio Ataturkovu odluku kojom je Aja Sofiji dodeljen status muzeja, čime je ponovo postala džamija.

Održana je prva molitva kojoj je prisustvovao i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

"Aja Sofija će nastaviti da služi svim vernicima kao džamija i ostaće mesto kulturnog nasleđa za celo čovečanstvo", rekao je Erdogan po završetku molitve i uputio se u džamiju sultana Mehmeta koji je, kako je rekao, "pravi vlasnik".

Molitvi je prisustvovao i veliki broj vernika.

Širom Grčke oglasila se zvona zbog Aja Sofije

Vaseljenski patrijarh Vartolomej rekao je da će promena statusa Aja Sofije narušiti istočni i zapadni svet, dok je papa Franja naveo da ga je odluka Turske duboko pogodila.

Širom Grčke su se oglasila zvona na crkvama. 

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis je rekao da Turska "izaziva nevolje" i da je promena statusa Aja Sofije u "suprotnosti sa civilizacijom 21. veka".

"Ono što se danas događa u Konstantinopolju nije demonstracija snage, već dokaz slabosti", rekao je Micotakis, koristeći staro ime za Istanbul.

Pitanje Aja Sofije poslednje je u nizu nesuglasica između Grčke i Turske. 

Dve zemlje se ne slažu po mnogim pitanjima – od vazdušnog prostora do etnički podeljenog Kipra. Napetost je dostigla vrhunac ove nedelje zahvaljujući verbalnoj raspravi zbog razgraničenja na istočnom Mediteranu, područja za koje se misli da je bogato prirodnim resursima.