Mogu li lideri EU do dogovora o budžetu i planu za oporavak od posledica pandemije

Kada se zna se da je ovde na stolu već tri dana sa jedne strane predlog višegodišnjeg budžeta Evropske unije od 1.074 milijarde evra i s druge strane specijalni paket mera i plan za oporavak evropske ekonomije od 750 milijardi evra, onda možda nije čudno zašto sastanak lidera Evropske unije tako dugo traje, imajući u vidu različite pozicije zemalja članica i kompleksne odluke koje treba doneti.

Francuska i Nemačka, najveće zemlje, kao i zemlje Južne Evrope koje su najviše pogođene epidemijom, zalažu se za ambiciozni plan - za velike iznose bespovratnih sredstava koja bi se koristila za ekonomski oporavak.

S druge strane, četiri zemlje, mahom sa severa Evrope, među kojima je najglasnija Holandija, koje više uplaćuju u zajedničku kasu nego što iz nje dobijaju. Oni traže strože kontrole trošenja sredstava, veće iznose zajmova, a ne bespovratnih sredstava.

Danas, ali i prethodnih dana, različitim predlozima, tražen je kompromis za ove dve pozicije. O predlozima se razgovaralo bilateralno, u različitim grupnim formatima, a večeras se održava radna večera na kojoj je svih 27 lidera i na kojoj će se proceniti ima li izgleda za dogovor u ovom trenutku ili će za to biti potreban neki naredni samit.

Merkel: Moguće je da nećemo imati konačan dogovor 

Nemačka kancelarka Angela Merkel na početku samita je rekla da rezultat, uprkos pomacima koji su napravljeni, nije izvestan.

"Ne mogu da predvidim šta će biti ishod. Ima mnogo dobre volje, ali i različitih pozicija. Nastaviću da se zalažem za rešenje, ali je moguće da danas ipak nećemo imati konačan dogovor", rekla je Angela Merkel.

Predsednik Francuske Emanuel Makron misli da je moguće da će kompromis biti postignut u narednim satima.

"Ali vrlo jasno ću reći da kompromis nećemo tražiti po cenu odustajanja od ambicioznog plana za oporavak, jer je on neophodan Evropi i našim građanima", istakao je Makron.

Holandija traži da se poštuje vladavina prava 

Osim pitanja kontrole načina na koji se troše sredstva i odnosa između iznosa bespovratnih sredstava i zajmova, jedna od glavnih tački neslaganja je pitanje vladavine prava, odnosno predlog da se trošenje sredstava iz ovog fonda uslovi poštovanjem vladavine prava.

Na tome je ponovo najviše insistirala Holandija, a protivile su se Poljska i Mađarska.

"Ne znam da li holandski premijer ima neki lični razlog da mrzi mene ili Mađarsku, ali on oštro napada i tvrdi da Mađarska mora da bude kažnjena finansijski jer ne poštuje vladavinu prava. To nije prihvatljivo", rekao je premijer Mađarske Viktor Orban.

Različiti kompromisni predlozi koji izlaze u susret zahtevima za smanjenje iznosa bespovratnih sredstava i za jaču kontrolu bili su razmatrani tokom celog dana.

Ukoliko evropski lideri večeras odluče da nastave razgovore sutra, samit će ući u četvrti dan. Poslednji put jedan evropski samit trajao je četiri dana pre 20 godina, a bio je održan u Nici u Francuskoj.