Aja Sofija – Erdoganov talisman i osveta Ataturku

Evropska unija žali, Amerika je razočarana, Rusija veruje da je to greška koja svađa nacije. Grci su besni. Atina poručuje da je to otvorena provokacija civilizovanom svetu i da Erdoganov nacionalizam vraća zemlju šest vekova unazad. Redžep Tajip Erdogan odgovara – pretvaranje Aja Sofije iz muzeja u džamiju je suvereno pravo Turske.

Vojislav Lalić, dugogišnji dopisnik iz Turske, kaže da gotovo niko nije našao reči opravdanja za ovu odluku. "Erdogan je hteo ovim da pošalje poruku ovim radikalnim nacionalistima i islamistima da on može ono što je mogao svojevremeno i sultan Mehmed II Osvajač. On je to njima uvek obećavao, ali se nije usuđivao da povuče taj potez, sad je taj potez povukao", ističe Lalić.

Istoričar i dobar poznavalac pitanja hrišćana u Turskoj Danko Strahinić podseća da je ideja o vraćanju u džamiju datira od onog trenutka kad je Aja Sofija zatvorena za rekonstrukciju, a potom i otvorena kao muzej 1935. godine.

"Ona je jedan neprežaljena rana turskih islamista, i smatra se da je Ataturk, koji je potpisao taj ukaz o pretvaranju, zapravo prekršio zavet Mehmeda Osvajača i samim tim je bacio neku vrstu kletve i na turski narod. I ima onih koji smatraju da svi problemi koji se poslednjih godina pojavljuju proističu praktično iz toga", navodi Strahinić.

Dragan Vukić je teolog, autor knjige o istoriji Carigrada i direktor pokloničke agencije "Dobročinstvo" SPC. U Istanbulu i Aja Sofiji bio je više od 200 puta, mnogo puta je o njoj govorio kao vodič.

"To je najslavnija bogomolja koju je hrišćanstvo ikada podiglo, Carigrad je bio novi Rim, i u njemu je na temeljima Konstantinove Svete Sofije, Justinijan Prvi podigao crkvu koja je osvećena 27. decembra 537. godine. Zidana je pet godina, deset meseci i četiri dana, iz celog carstva dovožen je najvažniji građevinski materijal, sa starih lokaliteta, i tako je nastala crkva koju će Justinijan osvetiti u slavu nebeskih horova", navodi Vukić.

Kao biser vizantijske arhitekture, Crkva Svete mudrosti ili Sveta Sofija od tada je i sedište crkve. Bila je važan svedok velike šizme 1054. odnosno raskola između onog što danas znamo kao katolička i pravoslavna crkva. Tada je kardinal Humbert na oltar Svete Sofije položio papinsku bulu i bacio anatemu na patrijarha Mihaila. Aja Sofiju osvajaju krstaši 1204. pa je do 1261. to bila katolička crkva. Zbog toga je i katolici smatraju donekle svojom. 

Pad Carigrada u grčkoj kolektivnoj svesti 

Kraj Vizantije bio je i kraj Aja Sofije kao pravoslavne crkve. Džamija postaje 29. maja 1453, kada je Mehmed Drugi Osvajač pokorio Konstantinopolj. Ili kada je došlo do pada Konstantinopolja, kako taj događaj i danas zovu Grci.

"Moglo bi se reči da je u nacionalnom kodu samih Grka, posle arhitektonskih dela klasične Grčke sigurno, ovo njihovo najveće arhitektonsko delo koje su ostavili čovečanstvu. Sama vrednost za Grke ne može se svesti na tu svetovnu dimenziju, nego i na duhovnu vrednost, i oni ne mogu da prežale taj pad Carigrada. Dan-danas kad krenete istočno od Soluna piše Konstantinopolj, ne piše ništa drugo", kaže istoričar Danko Strahinić.

"Kad sa Turci osvojili Carigrad, 29. maja 1453, crkva je tužno izgledala, u prvi petak posle ulaska pretvorena je u džamiju, Turci će dozidati vremenom četiri minareta, unutrašnjosti crkve mihrab i mimber, posude za ritualno pranje ruku... Tako da će crkva dobiti dosta elemenata svojstvenih islamskom kultu", kaže teolog Dragan Vukić.

Aja Sofija će postati najveća džamija. Preko puta će kasnije biti napravljena Plava džamija, biser otomanske arhitekture, nadahnut arhitekturom Vizantije.

"U Aja Sofiji je ostalo štošta hrišćanskog, ali se mnogo toga ne vidi, to što se vidi je postalo vidljivo nakon rekonstrukcije koju su izvršili braća Fosati polovinom 19. veka i američka vizantološka ekspedicija, polovinom prošlog veka. Tu je dosta upečatljivih mozaika, braća Fosati su čak uspela da zabeleže u svoj dnevnik, da sačuvaju izgled onih mozaika i fresaka koje sada nisu vidljive, koje su nakon te rekonstrukcije prekrivene nanovo malterom. Ono što je naupečatljivije je svakako konstrukcija Svete Sofije, jer je to bio prvi hram na svetu koji je iz četvrtaste osnove prešao u kupolu sa kružnom osnovom. To je u to vreme jedno od najsmelijih arhitektonskih rešenja. Ali to je ostavilo dosta uticaja i na drugu arhitekturu hrišćanskog sveta, ali i na islamski svet, jer mnoge džamije izgledaju upravo kao Sveta Sofija", objašnjava Danko Strahinić.

Ataturk i kletva Turaka

Najveće ime u istoriji moderne turske Kemal-paša Ataturk, posle poraza u Prvom svetskom ratu i posle raspada Otomanske imperije, uspeva da oslobodi Tursku od stranih trupa, odvaja veru od države, proglašava sekularnu republiku i stvara državu po zapadnom modelu.

Osnivač Vizantijskog instituta iz Vašingtona Tomas Vitmor 30-ih godina prošlog veka putuje u Istanbul kako bi nadgledao skidanje gipsa koji je pokrivao vizantijske mozaike. Kasnije će reći – jednog dana te 1934. godine, kada sam razgovarao sa Ataturkom, Sveta Sofija je još bila džamija. Sledećeg jutra, kada sam došao, tamo je stajao natpis napisan rukom samog Ataturka "Muzej je zatvoren zbog radova".

"Hrišćani su očekivali da će on ispraviti taj istorijski greh i da će pretvoriti Aja Sofiju u ono što jeste, a to je crkva, ali Ataturk je procenio da ne sme toliko da izaziva radikalne islamiste i našao je kompromisno rešenje: ni crkva ni džamija. Međutim, Turci mu to nikad nisu oprostili do dana današnjeg, sve dok pre nekoliko dana to nije ispravio Erdogan, oni su smatrali da je on izdao veliko Osmansko carstvo, da je to bila istorijska greška, da je podlegao pritisku Zapada kako bi uspostavio odnose sa Grčkom, dakle je to pitanje uvek bilo na dnevnom redu", podseća Vojislav Lalić.

"Ataturk je 1935. godine Svetu Sofiju pretvorio u muzej da bi konzervatori mogli da rade na konzervaciji crkve. Izneli su tada na svetlost dana vekovima prekrivene malterom mozaike. Danas Svetu Sofiju poseti više miliona turista godišnje i ona je jedan od najablistavijih, najposećenijih spomenika grada, prema tome ja duboko verujem da bi ona trebalo da ostane muzej. Kao što je Istanbul mesto gde se spajaju Istok i Zapad, gde se sučeljavaju kulture i civilizacije, mislim da nema ni najmanje razloga, ni poterbe, da se stvaraju tenzije", kaže Dragan Vukić.

Danko Strahinić podseća da je na 500. godišnjicu osvajanja Carigrada prvi put jednim gestom skrenuta pažnja na Svetu Sofiju. U vreme Adnana Menderesa vraćeni su veliki medaljoni, jedan od najprepoznatljivijih simbola unutar Svete Sofije, medaljoni sa imenima četiri kalifa.

Turski istoričar Sukru Hanioglu, biograf Kemala-paše Ataturka, jednom je zapisao: Ataturk i savremenici potcenili su sile otpora reformama i kao i mnogi evropski intelektualci tog doba, bili su ubeđeni da će religija uskoro postati daleka prošlost koja će izbledeti u sećanju ljudi.

"Erdogan je uvek imao razumevanje za zahteve da se Aja Sofija pretvori u džamiju, ali se nije usuđivao da to glasno i jasno kaže. To nije čudno jer je armija bila čuvar sekularizma, u Turskoj je Generalštab od 1960. oborio četiri vlade, upravo zbog toga što nisu poštovali principe sekularizma. Poslednja vlada koju je armija oborila 1997. godine je bila Erbakanova. Nedžmedin Erbakan je bio radikalni islamista, ja bih rekao i fundamentalista, generali su mu rekli: odlazi", podseća dugogodišnji dopisnik iz Turske Vojislav Lalić.

U Aja Sofiji prvi put su čitani odlomci iz Kurana 2015. godine, posle više od osam decenija. Sledeće godine prvi put se iz Aja Sofije čuo ezan, odnosno poziv muslimanima na molitvu. Na svaku godišnjicu osvajanja Konstantinopolja okupe se vernici koji traže da se mole i u Aja Sofiji.

Dragan Vukić kaže da u Istanbulu postoji 2.500 džamija i da nije baš neophodno da se mole u Svetoj Sofiji. "To je bacanje prašine u oči čovečanstvu, celom svetu, kao što ja bih se isto pobunio kada bi u nekoj zemlji hteli da zatvore džamiju ili pretvore džamiju u crkvu", navodi Vukić.

Neki su se nadali da će Erdogan odustati, da neće ići do kraja. Međutim, jedan od signala bio je kada je ove godine 29. maja obeležena godišnjica osvajanja Konstantinopolja. Tog dana je na Erdoganovo insistiranje u Aja Sofiji održano čitanje kuranske sure i molitve koja je prenošena na državnoj televiziji, dok se Erdogan u prenos uključio putem video-linka.

Prikazane su virtuelne, igrane scene osvajanja Carigrada, a proslava je okončana vatrometom.
"Sveta Sofija je simbol, kako turski političari i Erdogan u poslednje vreme kažu, simbol njihovog suvereniteta i simbol nezavisnosti od Zapada, ona je za njih i politički i kulturološki važan simbol, ali je meni najzanimljiviji taj detalj u kome je neki smatraju maltene kao talisman, da ako Aja Sofija nije džamija, Turskoj ne može da krene nabolje", kaže Danko Strahinić.

Protiv odluke Erdogana ustao je njegov nekadašnji partijski saborac, autor knjige "Strategijska dubina", kreator neoosmanizma, Ahmet Davutoglu. Poručio je da se jedan takav simbol ne sme zloupotrebljavati u dnevnopolitičke svrhe. Mnogi veruju da odluka služi da se skrene pažnja sa ekonomskih problema, sa stradanja turskih vojnika u Siriji, sa zaglavljenosti u Libiji. Ali i da Erdogan pokušava da se simbolički i politički vrati u Istanbul, mesto gde je počeo političku karijeru kao gradonačelnik, a koji je izgubio posle poslednjih lokalnih izbora.

Vojislav Lalić podseća da je Erdogan prigrabio sve grane vlasti i da ga mnogi zato i nazivaju izabranim sultanom. "I on sada, kad je učvrstio na taj način vlast, suočio se s velikim ekonomskim problemima, loše je prošao na prošlogodišnjom lokalnim izborima, kad je prvi put izgubio Istanbul, a sam je pre toga rekao – ko pobedi u Istanbulu, taj vlada Turskom", naglašava Lalić.

Posle pada Carigrada u 15. veku i posle stvaranja pomesnih pravoslavnih crkava u 19. veku, moć Carigradske patrijaršije ne može da se poredi sa ulogom u istoriji. Ipak, vaseljenski patrijarh, Grk po nacionalnosti, a Turčin po pasošu, danas je prvi među jednakima u pravoslavnom svetu.

Erdogan "ujedinio" hrišćane 

Iz svog sedišta u istanbulskom naselju Fanar, Vartolomej je ovih dana poručio: ako Aja Sofija treba da bude bogomolja, onda bi morala da bude crkva, jer je kao takva i napravljena. Papa Franja rekao je da jako pogođen zbog odluke Turske. I Ruska pravoslavna crkva žali i poručuje da ta odluka može da dovede do velikih podela.

"U Evropi živi i radi više miliona Turaka, uživaju ugled kao vredni, radni i pošteni ljudi, u Evropu stižu milioni izbeglica sa Bliskog istoka, koji beže od gladi, i ovakvim jednim nepromišljenim potezom stvoriće to na Zapadu jedan otpor, prvo prema Turcima koji tamo rade, a onda i prema izbeglicama koje dolaze u Evropu tražeći krov nad glavom i tražeći hleb", smatra Dragan Vukić.

Na pitanje da li je ovo poslednji ekser u kovčeg sekularne Turske Kemala-paše Ataturka, Vojislav Lalić odgovara: "U svakom slučaju jeste jedan od poslednjih i mislim da, dok je Erdogan na vlasti, mene ne bi začudilo da vremenom napravi i kalifat, jer se uvođenjem predsedničkog sistema i ogromnih ovlašćenja ponaša kao da je sultan."

Najpoznatiji turski pisac i veliki kritičar Erdogana Orhan Pamuk poručio je: "Turci su ponosni što su sekularni. Ovo će oduzeti taj ponos naciji, u Turskoj više nema demokratije."

Erdogan veruje u upravo suprotno, da će ovo vratiti ponos naciji. Zvaničnici kažu da će turisti i dalje moći da dolaze u Aja Sofiju, samo će i muslimani moći da se mole. I to će početi 24. jula.

Odluka Redžepa Tajipa Erdogana veoma je hrabra. Na samo zbog činjenice da su protiv nje i Amerika i Rusija, mada su mnogi od njih očekivali oštriju reakciju. Erdogan je u kritici prema sebi ujedinio i vaseljenskog i ruskog patrijarha i papu.

Ali možda je najveću hrabrost ispoljio prema Ataturku. Niko se nije usudio da poruši toliko temelja koje je postavio osnivač sekularne Turske. A to je velika hrabrost, čak i za veoma hrabrog čoveka kakav je Redžep Tajip Erdogan.