Igor se u Kanadi bori protiv gladi, porodicama uštedi i 600 dolara

Igor Bjelac već pet godina, od kada je stigao u Vankuver, preuzima hranu, pakuje je i raznosi onima kojima je potrebna. U početku je volontirao u jednoj humanitarnoj organizaciji, a onda je sa pet prijatelja imigranata napravio udruženje čiji volonteri iz dana u dan sakupljaju hranu u nekoliko supermarketa, sortiraju, pakuju i dele imigrantima, izbeglicama, ljudima koji žive na ulici.

Igor Bjelac navodi da se na godišnjem nivou sakupi više od 200-250 tona hrane u vrednosti preko 2,5 miliona dolara.

"Pre pet godina kada smo shvatili da možemo da spasimo hranu, u saradnji sa menadžerima radnji koji su nam krišom dozvoljavali da uzimamo hranu koja nije pokvarena već samo znači da je hrana savršenog ukusa do označenog datuma na ambalaži", objašnjava Bjelac.

Više od polovine hrane koja se proizvodi u Kanadi završava u đubretu, pokazuju prošlogodišnja istraživanja. Svake godine gubi se oko 49 milijardi dolara, a količina bačene hrane bila bi dovoljna da se svaki stanovnik Kanade hrani pet meseci. 

"Nije samo bačena hrana, bacaš i vreme i novac, a na kraju moraš da platiš da neko to odnese na smeće, da bi na kraju kada krene da trune proizvodilo metan, a on je 25 odsto gori nego ugljen-dioksid", objašnjava Bjelac.

Vrednost jedne kutije do 300 dolara 

Sva hrana deli se na očekivani broj porodica. Vrednost svake kutije je između 200 i 300 dolara, porodice ih dobijaju dva puta mesečno što je ušteda od oko 500 do 700 dolara po domaćinstvu. Iliti prosečna potrošačka korpa za jednu porodicu.

"Ne samo da dajemo ljudima hranu nego organizujemo ljude i njihovu socijalnu stranu tako što postaju naši volonteri, međusobno komuniciraju mešaju se kulture i na taj način upoznaju svoje komšije", objašnjava Bjelac.

Igor i njegovi prijatelji krenuli su i korak dalje. Prošlog decembra osnovali su malu firmu, kreirali svoj brend i ubrzo dobili nagradu Britanske Kolumbije za to što rade. 

"Napravili smo socijalno preduzetništvo jer je ceo proces postao skup za nas, mi smo ga plaćali iz svog džepa. Sada smo napravili firmu čiji 50 odsto prihoda ide za našu i druge organizacije tako da se bavimo prevencijom gladi u Kanadi", objašnjava Bjelac.

Organizacije poput ove posebno su važne za ljude koji pristižu u Kanadu. Bez mnogo prijatelja, porodičnog okruženja i sa strahom kako će se snaći. 

"Jedna od naših najvećih želja je da pokrenemo slične priče u zemljama odakle smo mi, u Srbiji, Moldaviji, Egiptu, Iranu... i da tako vratimo našim zemljama deo onog lepog što su nam dali", poručio je Bjelac.