Barak Obama - Dan prvi

Barak Obama je i zvanično postao 44. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, kao prvi Afroamerikanac koji je izabran na tu funkciju. Zakletvu je položio pred predsednikom Vrhovnog suda pod punim imenom Barak Husein Obama, sa levom rukom na Bibliji, nad kojom se 1861. godine zakleo njegov slavni prethodnik Abraham Linkoln. Biblija je specijalno za tu priliku pozajmljena iz Kongresne biblioteke. 

Posle zakletve, Obama je održao najvažniji govor u svojoj političkoj karijeri. Inspiraciju je, kaže, pronašao u inauguracionim govorima Abrahama Linkolna i Džona Kenedija. U 17-ominutnom obraćanju, skicirao je prioritete svoje administracije, koja preuzima vlast u jednom od najtežih trenutaka u američkoj istoriji. 

Obama je najavio odlučnu akciju u suočavanju sa ekonomskom krizom i ratovima u Iraku i Avganistanu. "Ostajemo najprosperitetnija i najmoćnija zemlja na planeti. Vreme odlaganja neprijatnih odluka je prošlo i potrebno je da počnemo novu izgradnju Amerike", istakao je Obama.

"Danas stojim pred Vama i kažem da su iskušenja sa kojima se suočavamo stvarna, ozbiljna i brojna. Nećemo im odoleti lako ni za kratko vreme. Ali znaj ovo, Ameriko, odolećemo im".

"Naša ekonomija je teško oslabljena što je posledica pohlepe i neodgovornosti nekih, ali i naših grešaka i neodlučnosti da donesemo teške odluke", smatra Obama.

"Okupili smo se danas zbog toga što smo odabrali nadu umesto straha, snagu zajedništva umesto sukoba i nesuglasica. Došli smo da objavimo kraj besmislenim zamerkama i lažnim obećanjima, međusobnim optužbama i dogmama koje su dugo opterećivale našu političku scenu", poručio je američki predsednik.

Obama smatra da je "došlo vreme da se obnovi američki neuništivi duh, da se izabere bolja istorija, da se nastavi tradicija, dragoceni dar predaka koji se prenosi sa kolena na koleno: Bogom dano obećanje da su svi jednaki, slobodni i da svi zaslužuju priliku da ostvare sreću".

Zakletvu je položio i novi potpredsednik SAD Džozef Bajden.

Nezapamćen politički spektakl

Istorijsku zakletvu i govor prvog crnog predsednika Sjedinjenih Država, prema nekim procenama, uživo je pratilo više od milion ljudi. Mnogi od njih su, uprkos ledenom vetru i temperaturi u debelom minusu, već od rane zore počeli da pristižu na prostor oko Kapitol hila.

Obama je na Kapitol hil stigao zajedno sa svojim prethodnikom u Beloj kući Džordžom Bušom, i u pratnji bivše i buduće prve dame, u novom blindiranom automobilu, napravljenom specijalno za njega.

I pored ekonomskih teškoća, ovo je bila najskuplja ceremonija u istoriji - troškovi se procenjuju na 160 miliona dolara.

Bezbednosne mere koje su bile na snazi pre i u toku ceremonije u Vašingtonu, do sada nisu zabeležene. Oko 25.000 naoružanih policajaca i vojnika na vašingtonskim ulicama, snajperisti na krovovima zgrada u blizini Kapitol hila brinuli su o bezbednosti prvog čoveka Amerike.

Helikopteri i borbeni avioni iz vazduha, kao i obalska straža na vodi su takođe bili zaduženi za sigurnost novog američkog predsednika. Ulice i mostovi u Vašingtonu zatvorene se za vreme Obamine inauguracije. U podzemnoj železnici dežurali su policajci sa dresiranim psima "tragačima".

Istovremeno, ionako brojno obezbeđenje bilo je dodatno uznemireno najavama, doduše ne potpuno proverenim, da radikalni islamisti iz somalijske organizacije Al Šahbab, spremaju neku vrstu incidenta tokom inauguracione svečanosti.

Za razliku od prethodnika, Džordža Buša, Obama se u Belu kuću useljava sa podrškom Amerikanaca koja iznosi neverovatnih 79 odsto, odnosno najviše u novijoj istoriji.

Pobedom na izborima, Barak Obama, ili "Odmetnik", kako glasi šifrovano ime kojemu je nadenula američka tajna služba, već se uvrstio na listu velikana istorije te države, rame uz rame sa čitavim nizom legendi koje su, svaka na svoj način, ustajući protiv nepravde, ili poput Roze Parks, ostajući da sede, doprineli razvoju demokratije i razbijanju, verskih, rasnih i svakakvih drugih dogmi.

Veliki izazovi pred novim predsednikom

Prvi Afroamerikanac predsednik se na početku svog mandata suočava sa najvećom ekonomskom krizom u SAD i svetu posle Drugog svetskog rata čije će rešavanje sigurno biti i njegov najveći izazov u četvorogodišnjem mandatu.

Njegovi protivnici gro kritika, međutim, izražavaju bojama, postavljajući pitanja da li je Obama "dovoljno crn", zbog činjenice da mu je deda bio tipični belac, dovoljno spretan da pobedi u "crvenim" - republikanskim državama, te, na koncu, nije li previše "zelen" da bi bio postavljen na čelo američkih oružanih snaga.

Obama je odmah po dolasku u Senat dobio status Džekija Robinsona američke politike, aludirajući na slavnog igrača bejzbola koji je pojavivši se u dresu "Dodžersa", tada tima iz njujorškog Bruklina, u paramparčad razbio 80 godina dugu rasnu barijeru i otvorio vrata uspeha za masu sjajnih crnih sportista, poput Karla Luisa, Majkla Džordana, Muhameda Alija, čija su fantastična ostvarenja označila decenije koje su usledile.

Samim tim, i njegovi politički nastupi ocenjuju se prema značajno višim standardima, jer kao "prvi od različitih" mora nastupati ubedljivije i bez greški koje bi Amerikanci bez problema oprostili bledolikim političarima.

Poput inauguracionih govora Abrahama Linkolna i Franklina Delano Ruzvelta, ili Kenedijevog istupa o religiji iz 1960. godine koji je označio početak kraja ozbiljnih veza crkve i države u SAD, Obama je već uzdrmao američki politički establišment i javnost neočekivano hrabrim nastupom o rasnim podelama u SAD, opredelivši se radije za uklanjanje barijera među rasama, koje u toj velikoj državi i dalje postoje, nego za "ziheraško" podilaženje širokim narodnim masama, čemu obično naginju predsednički kandidati.

"Rasno pitanje je problem koji ova nacija jednostavno ne sme ignorisati," rekao je Obama, objašnjavajući da kontroverze oko Džeremaje Rajta, dugogodišnjeg sveštenika crkve u kraju u kojem je odrastao i koji je krstio njegovu decu, na najbolji način oslikavaju kompleksnost rasnog pitanja, što, kako je rekao, u Americi nikada nije razjašnjeno do kraja - odnosno dela zajedničkog života koji ta država tek treba da usavrši.

Obama je najavio još značajnije stimulacione mere za oporavak američke privrede od svog prethodnika Džordža Buša apelujući za podršku Kongresa i Republikanske stranke.