Devet godina "arapskog proleća"

U martu 2011.godine u Damasku su počele demonstracije na kojima se tražio kraj vladavine Baas partije u Siriji, veća građanska i socijalna prava i odlazak sa vlasti Bašara el Asada. Protesti su prerasli u oružane sukobe pobunjenika i Vojske a 2012. godine to je preraslo u građanski rat. Iako je poražen kalifat takozvane Islamske države- ne nazire se mir u Siriji. Novi sukobi u Idlibu.

Ta pokrajina je poslednje veliko uporište pobunjenika i džihadista koji već sedam godina pokušavaju da sa svrgnu sirijskog predsednika. U rešavanja problema na severu zemlje uplele su se i velike svetske sile. Ali, u poslednje vreme sve manje se čuju zahtevi za ostavkom ili smenom 55-togodišnjeg Bašara el Asada. Takvi zahtevi su utihnuli, bar u Siriji.

Gost Spoljnopolitičke emisiju U SVETU je Osman Sab, otpravnik poslova Ambasade Sirijske Arapske Republike u Beogradu.

Već 9 godina Sirija prolazi kroz najteži period od kada postoji. Da li je oslobađanje Alepa najava dolaska konačnog mira u zemlju koja je kolevka civilizacije?

"Na teritoriji Sirije su nastale neke od najstarijih civilizacija. Kroz istoriju bila je veza između kontinenata i kuturno je obogatila svet. Sirija se suočila sa kosmičkim ratom koji je organizovala zapadna hegemonija sa saveznicima, ali i neke države iz regiona, prikupljanjem i olakšavanjem prolaza terorista iz preko 100 država, obezbedivši im sve vrste podrške i naoružanja u podrivanju suvereniteta i jedinstva sirijske teritorije, uništavanju ljudi, infrastrukture i kulturnog nasleđa.

Otkrivanje te zavere kao i nacionalna svest i izdržljivost naroda Sirije, doveli su do nacionalne kohezije naroda, vojske i rukovodstva. Ta postojanost ostala čvrsta proteklih devet godina, a to je doprinelo porazu terorista na sirijskoj teritoriji. Oslobođenje Alepa 2016. godine bilo je udarac koji je slomio kičmu terorizma, dok je potpuno oslobođenje okoline grada Alepa, u februaru 2020. godine bilo jasan izraz želje Sirijaca i njihove legendarne postojanosti. Trajan mir i stabilnost neće biti upotpunjeni dok se ne uništi terorizam, a Sirijci posle devet godina nepravednog rata čvrstim koracima idu ka ostvarenju konačne pobede i čuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirije i njenog naroda."

 Sreća zbog oslobađanja Alepa, u februaru ove godine kratko je trajala. U Idlibu su počele da se dešavaju neočekivane stvari uz uplitanje stranih vojski. Šta je konačno rešenje?

"Sve odluke koje je doneo međunarodni savet bezbednosti, potvrđuju neophodnost očuvanja jedinstva teritorije i naroda Sirije. Turskom režimu nije bilo dovoljno da podrži terorizam, već je krenuo da okupira Sirijsku teritoriju. Taj režim podržava teroriste u regionu Idliba koji su na crnoj listi Saveta bezbednosti kao što je Džebhat el Nusra ( Tehrir Al Sham) i ogranak terorističke Al Kaide u Siriji, u kojoj ima na desetine hiljada stranaca. Potpomognuti turskim snagama oni ubijaju Sirijske civile. Istovremeno taj režim nije poštovao obećanje prema sporazumima koji su postignuti u Astani i Sočiju.

Sirija je potvrdila da prisustvo bilo koje strane vojne snage na teritoriji Sirijske Arapske Republike, bez njene saglasnosti, jeste agresija i okupacija i biće tretirana po tom osnovu.Turski režim mora da zaustavi podršku teroristima i da povuče svoje snage iz Sirije. Sirijska vlada će nastaviti da ostvaruje suverenost prava i ustava i braniće svoje teritorije i građane. Ta prava su zagarantovana međunarodnim pravom i Poveljom Ujedinjenih nacija".

Turski mediji navode da je u toj zemlji skoro 4 miliona izbeglica iz Sirije. Umesto da se vraćaju svojim kućama, mnogi od njih su, bežeći od terorista, ekstemista, islamista i funadamentalista, krenuli na neizvestan i težak put ka Grčkoj da bi stigli do Evrope. Da li se državljani Sirije vraćaju u Damask, Alep, Hamu, Homs, Maalulu, Der el-Zor, Raku, Latakiju, Banijas i druga mesta koja je ekipa RTS-a posetila i o njima napravila sjajne dokumentarne reportaže pre 2011. godine?

"Zbog ekstremističke terorističke organizacije su proterani milioni Sirijaca. Širenje teritorije oslobođene od terorizma, povratak bezbednosti na većinu sirijske teritorije, dovelo je do povratka više od pet miliona raseljenih unutar Sirije njihovim kućama. Prethodne godine vratilo se više od milion izbeglica Država je obezbedila neophodne usluge, infrastrukturu, škole i opštine u svim oslobođenim enklavama.

Radi se na povratku izbeglica iz inostranstva kako bi nastavili normalan život i učestvovali u obnovi zemlje. Države koje se bave pitanjem izbeglica sprečavaju njihov povratak jer ih koriste kao instrument za ostvarivanje političkih ciljeva. Zapad plače zbog civila ali žmuri na dela terorističkih grupa koje sprečavaju izlazak civila kroz bezbedne prolaze i koriste ih kao ljudski štit. Umesto plača nad civilima zapad bi trebalo da podrži oslobođenje civila od terorista i spreči turski režim da trguje izbegličkom patnjom ucenjujući Evropu pretnjom da će poslati izbeglica ka zapadu.

Normalan život se vratio u sve, od terorista oslobođene enklave i gradove. Mi pozivamo Vas, gospodine Nebojša, da sa ekipom Televizije Srbije, koja je sve vreme objektivno izveštavala šta se dešavalo, posetite gradove koje ste spomenuli i videćete kako su volja i ljubav prema otadžbini podstakle Sirijce da velikom brzinom obnove ono što je srušeno ratom."

Sirija je platila visoku cenu. Mnogo ljudi je poginulo, uništena je infrastruktura i deo blaga čovečanstava. Kakva je situacija u Siriji? Da li se normalizuje život? Kako žive ljudi? Može li sirijski narod da obnovi svoju razorenu i opustošenu zemlju?

„Tačno, zbog žrtvovanja sirijskog naroda i vojske kroz hiljade mučenika, suverenitet, integritet i samostalnost Sirije je očuvana. Postojanost sirijskog naroda dovela je do poraza u istoriji najžešćeg terorističkog rata. Taj nepravedni rat pored ljudskih gubitaka, doveo je do velike štete na infrastrukturi, školama, bolnicama, fabrikama. Stradalo je civilizacijsko nasleđe koje je blago čovečanstva.

Srušena su mnoga arheološka nalazišta a ukradene su hiljade artefakta od neprocenjive vrednosti. Posle godina rata i oslobođenja enklava od terorista, vidimo da narod koji se vratio u otadžbinu želi normalan život. Sve potrebe se obezbeđuju uprkos neopravdanim sankcijama nametnutim Siriji a koje pogađaju sirijski narod i otežavaju mu opstanak.

Sirija je bogata narodom i prirodnim resursima. Sirijci su gradili modernu Siriju i sada nastoje da je obnove. Postoji mnogo sirijskog kapitala u Siriji i van nje koji će sigurno učestvovati u obnovi zemlje. Takođe su i mnoge strane firme zainteresovane za investiciije u Siriji - ali se plaše sankcija.