Evropska unija u samoizolaciji, kako izgleda Brisel pod opsadom virusa

Promene o kojima gotovo niko nije ozbiljnije razmišljao do pre samo dvadesetak dana, sada su nova realnost - realnost koja se odražava i na funkcionisanje evropskih institucija u Briselu i, naravno, ostatka Belgije.

Kažu da vesti koje pratite u medijima ili na društvenim mrežama postaju stvarne tek kada njihove efekte primetite u sopstvenom okruženju.

U mom slučaju bilo je to obaveštenje iz srednje škole koju pohađa moja ćerka da je među učenicima zabeležen prvi slučaj infekcije koronavirusom.

Za sada, to je i dalje jedini slučaj infekcije među školskom decom.

Međutim, ukupan broj obolelih na nivou Belgije u svakodnevnom je porastu, iako, za sada, nešto sporijim tempom nego u nekim drugim evropskim zemljama.

Bilans u sredu 11. marta glasi: 324 zaraženih i jedan smrtni slučaj.

U Evropskoj komisiji i Evropskom savetu, mestima na koje kolege novinari i ja svakodnevno odlazimo zbog posla, zabeleženo je više slučajeva infekcije.

I ovo je primer kako koronavirus najednom dobija ime i prezime: čak i ako inficiranu osobu ne poznajete lično, znate nekog ko je poznaje, ili je sa njom bio u direktnom kontaktu.

Novinari, upišite se u svesku

U Evropskom savetu, gde se na dnevnom nivou u brojnim formatima sastaju predstavnici svih 27 zemalja članica i brojni posetioci, sastanci su redukovani na neophodni minimum.

Zaposlenima je preporučeno da, kad god je to moguće, rade od kuće.

Evropski parlament privremeno je zabranio ulazak svim spoljnim posetiocima, otkazuju se sednice odbora i skraćuju plenearne sednce.

Predsednik Evropskog parlamenta, Italijan Davide Sasoli, odlučio je da dve nedelje ostane u kućnom karantinu, nakon što je prethodni vikend proveo u Italiji.

Na ulazu u pres salu Evropske komisije novinari su zamoljeni da se upišu u evidenciju, da bi, u slučaju infekcije, postojali podaci o onima koji su bili prisutni.

Belgijska vlada je ove nedelje (konačno, reći će mnogi!) pojačala mere protiv širenja virusa.

Ljudima se savetuje da rade od kuće i izbegavaju javni prevoz u špicevima, kada su najveće gužve.

Belgijanci, nema više prisnosti!

Belgijancima je sada i zvanično poručeno da se ne rukuju i ne ljube pri susretima, što je, inače, običaj mnogo rašireniji nego u Srbiji.

Sve školske ekskurzije odložene su na neodređeno vreme, a briselske vlasti su saopštile da su zabranjeni svi skupovi u zatvorenom prostoru sa više od 1.000 učesnika.

Zabranjene su posete domovima za stare. Ipak, za sada škole i univerziteti nastavljaju sa radom.

Vlada tvrdi da mere moraju biti proporcionalne, kako šteta ne bi bila veća od koristi.

Je li to dovoljno da bi se širenje virusa usporilo i Belgija izbegla situaciju u kojoj je danas Italija?

Mnogi misle da nije i kritikuju vlasti da čine premalo i prekasno. Jedna od glavnih zamerki je da Belgija ne sporovodi dovoljan broj testova, zbog nestašice neophodne opreme, i da zato, zapravo, i nema pravu sliku o raširenosti epidemije.

Smanjenje poreza i druge mere za spas privrede

Zvanični broj obolelih je samo vrh ledenog brega, upozoravaju neki domaći eksperti.

Aktuelna preporuka građanima je da u slučaju sumnje na virus ne idu u zdravstvene centre već da telefonom konsultuju svog lekara opšte prakse.

Međutim, testovi se sprovode samo u slučaju respiratornih problema, ali ne i kod blažih simptoma, niti kod onih koji su bili u bliskom kontaktu sa zaraženim osobala, ali sami još ne pokazuju simptome - u takvim situacijama se preporučuje preventivna samoizolacija.

Kao i u nekim drugim kriznim situacijama, širenje korona virusa otvorilo je pitanje (ne)sposobnosti komplikovane belgijske države da odgovori na krizu: usled manjka koordinacije, drugačijih mera u Flandriji, Valoniji i Briselu i čak četiri (regionalni i federalni) ministra zadravlja, sa različitim ovlašćenjima.

Slično ostatku Evrope, belgijska ekonomija već trpi značajne štete.

Vlada je najavila niz mera poreskih i drugih olakšica, posebno za mala i srednja preduzeća, koje bi sadašnja kriza mogla da pogura preko ivice bankrota.

Na nivou EU doneta je odluka o formiranju fonda od 25 milijardi evra za nadoknadu ekonomske štete, od čega bi 7,5 milijardi trebalo da bude na raspolaganju odmah.

Brisel koji ne liči na sebe

Iako nema primetne panike, u Briselu su neke promene u ponašanju vidljive golim okom.

Gužve u saobraćaju su mnogo manje, mesta za parking odjednom mnogo više nego pre samo desetak dana!

Rafovi u supermarketima sa testeninom, pirinčem, konzerviranom hranom često su poluprazni, jer se prodaja hrane sa dugim rokom trajanja udvostručila.

Osim hrane, prave se zalihe nekih lekova i higijenskih proizvoda.

U metrou, ljudi se drže na distanci i izbegavaju dodir sa zajedničkim površinama.

Nedavno, čovek ispred mene je posle izvesnog oklevanja taster za otvaranje vrata metroa pritisnuo telefonom - što eventualno ima smisla jedino ako se naknadno dezinfinkuje i telefon.

Situacija se, međutim, menja iz dana u dan i nove, strože mere, uključujući zatvaranje škola i zabrana svih javnih skupova su realna opcija.

Bitka za vreme, na vreme

I belgijiski i evropski zvaničnici naglašavaju da cilj donetih mera nije da se potpuno zaustavi širenje virusa, jer je to nemoguće, već da se ono uspori i vremenski "rastegne" kako bi se se smanjio pritisak na zdravstvene sisteme, odnosno, da broj teških slučajeva ne bi prevazišao bolničke kapacitete.

S druge strane tako bi se dobilo dodatno vreme za pronalaženje leka i vakcine protiv covid19. U opticaju su različite pretpostavke o tome kada bi epidemija mogla da dostigne vrhunac i kada bi bi broj novoobolelih mogao da krene na dole.

Upravo je neizvesnost i manjak pouzdanih odgovora o daljem pravcu događaja ono što dodatno uznemiruje ljude i utiče na njihovo ponašanje.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da epidemija koronavirusa može da utiče i na mentalno zdravlje ljudi i zato savetuje: izbegavajte gledanje i čitanje vesti ako vas to uznemirava i čini anksioznim, ne pripisujte virus nijednoj etničkoj grupi ili državljanstvu; zaštitite sebe i podržite one kojima je potrebna pomoć.