Crveni alarm zbog migranata, grčke brige postaju i evropske

Ne smiruje se napetost na grčko-turskoj granici gde je, prema procenama Ujedinjenih nacija, trenutno oko 13.000 migranata.

Prošle noći, grčka vojska i policija sprečile su oko hiljadu ljudi da se probiju kroz močvarno područje Evros na južnom kraju granice. Kako to izgleda na terenu, iz prve ruke uverili su se predsednici Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta.

"Evo šta smo dobili sa druge strane – kamenje, flaše, granate, žice. Možete videti šta su uradili našim vozilima", rekao je grčki oficir evropskim liderima.

Evropa ne želi reprizu 2015. godine. Spremna je da finansijski i bezbednosno pomogne Grčkoj, kako bi se sprečio novi talas migranata.

Fronteks spreman da pomogne Grčkoj  

"Grčke granice su i evropske granice. To što radite važno je za Grčku i ključno za budućnost Evropske unije. Važno je delovati uz poštovanje ljudskog dostojanstva i međunarodnog prava. Verujemo vašoj vladi", kaže Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta.

"Grčke brige su i naše brige. Saosećam i sa migrantima koji su lažnim obećanjima gurnuti u očaj. Fronteks je spreman da pomogne Grčkoj i rasporedi još 100 graničara, uz sadašnjih 530", rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

"Želim da odam priznanje premijeru Micotakisu što je promenio politiku Grčke kada je reč o zaštiti granica i što nije dozvolio ilegalne migracije na svojoj teritoriji, jer kao što je Ursula rekla, Grčka je sada štit Evrope", rekao je Andrej Plenković, premijer Hrvatske.

Od Ankare traže da poštuje sporazum o migrantima iz 2016. godine.

"Turska omogućava desetinama hiljada migranata ilegalni ulazak u Grčku. To je pokušaj da promoviše svoje geostrateške planove i skrene pažnju sa grozne situacije u Siriji", kaže  Kirjakos Micotakis, premijer Grčke.

Turska krivi Evropu 

Turska pak krivi Evropu za nepoštovanje dogovora jer je, kažu, uplatila samo pola od planiranih 4,7 milijardi evra za rešavanje migrantske krize.

"Završio se period jednostranog žrtvovanja Turske. Otkad smo otvorili granice, broj izbeglica koje kreću ka Evropi dostigao je stotine hiljada. Uskoro će taj broj biti u milionima", kaže Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske.

Sudbina migranata umnogome zavisi od rešenja sukoba u sirijskoj provinciji Idlib, u čemu ključnu ulogu imaju Rusija i Turska.

"Razumemo teškoće sa kojima se suočava Evropska unija i pokušaćemo da joj pomognemo da reši problem s migrantima, ali ne možemo da prekinemo borbu protiv terorizma, kao što to traže neki evropski političari", kaže Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije.

Ideju turskog predsednika da se na severu Sirije stvori bezbedna zona, u kojoj bi bile smeštene stotine hiljada sirijskih izbeglica, podržala je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Kaže, međutim, da Moskva ne želi o tome da razgovara sa Berlinom i Parizom, već samo sa Turskom. Šta je dogovoreno znaće se u četvrtak, nakon sastanka predsednika Putina i Erdogana u Moskvi.