Kenedi ubijen pre 56 godina, misterija još traje

Najmlađi američki predsednik, demokrata, Džon Ficdžerald Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. iz snajperske puške, dok je predsednička kolona sa njegovim otvorenim automobilom prolazila kroz centar Dalasa u Teksasu, nepune tri godine od dolaska na mesto predsednika Sjedinjenih Država.

Američki marinac Li Harvi Osvald uhapšen je zbog ubistva, ali ga je Džek Rubi ubio dva dana kasnije u sedištu policije, pre suđenja.

Opozicija 35. predsedniku SAD Džonu Kenediju bili su i desničari, koji su ga zbog unutrašnjih reformi smatrali komunistom, i prokubanski aktivisti, zbog spoljnopolitičkih aktivnosti.

Na unutrašnjem planu, predsednik Kenedi doneo je program "Nova granica", obećao državna sredstva za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu za najstarije, ekonomsku pomoć ruralnim regionima, zaustavljanje recesije i okončanje rasne diskriminacije.

Smanjio je kamatne stope i inflaciju, i time omogućio da bruto domaći proizvod godišnje raste 2,2 odsto. Predložio je poresku reformu i smanjenje poreza na prihode i na dohodak preduzeća 1963. godine. Kongres je ove mere usvojio posle njegove smrti.

Na spoljnopolitičkom planu, doživeo je neuspeh prilikom invazije u Zalivu svinja na Kubi, u pokušaju svrgavanja Fidela Kastra. Odatle je proistekla kubanska raketna kriza koja je skoro dovela do nuklearnog rata sa Sovjetskim Savezom.

Sledila je izgradnja Berlinskog zida, početak vijetnamskog rata. Međutim, bilo je i stvari značajnih za napredak sveta kao što su početak projekta "Apolo" koji je omogućio sletanje na Mesec i stvaranje Afroameričkog pokreta za ljudska prava.

Rešavanje misterije oko Kenedijevog ubistva započeo je republikanski predsednik Džordž Buš stariji 1992. kada je potpisao zakon o objavljivanju ovih materijala.

Pre dve godine predsednik Donald Tramp najavio je otvaranje poverljivih dokumenata o ubistvu Kenedija, ali je ubrzo blokirao takvu odluku, posle apela Centralne obaveštajne agencije i Federalnog istražnog biroa.