Finska formula za beskućnike

Njihove priče su nečujne. O ljudima bez adrese govori se obično kada padne prvi sneg ili temperatura spusti oko nule. Parkove i haustore tada zamene Prihvatilištem. I svake godine slična priča – nema dovoljno mesta za sve, spavaju u hodnicima, neretko i na improvizovanim krevetima.

Računica kaže da u Srbiji živi oko 18.000 ljudi na ulici. Taj broj bi mogao da bude manji, ako probamo da prepišemo finski recept.

Ladno al' standard – možda je kliše, ali ipak Finska je jedina zemlja u Evropi u kojoj se broj beskućnika smanjuje. Još osamdesetih godina prošlog veka nevladine organizacije preuzele su inicijativu. Podržala ih je država i pre 11 godina usvojili su nacionalni plan – krov nad glavom dobija se bezuslovno, o trošku države.

"Do tada smo imali tradicionalan pristup, smeštaj u privremenim prihvatilištima. Od 2008. smo usvojili princip da prvo moraju da dobiju krov nad glavom, ugovor o zakupu tog prostora i onda naravno i pomoć i podršku kakva im treba", kaže Juha Kakinen iz NVO Hausing ferst.

Samo jedan od primera saradnje su posebni stanovi napravljeni za ljude bez adrese. Privremeni krov nalaze u Espou, gradiću na dvadesetak kilometara od centra Helsinkija.

"Ovde živi oko 35 ljudi. Znaju da su na sigurnom i da neće biti izbačeni na ulicu, a to im garantuje ugovor o zakupu. Naredni korak je pokušaj da rešimo ostale probleme koje neki od njih imaju, kao što su bolesti zavisnosti", kaže Jarko Jurasalo, menadžer doma u Espou.

Ali nisu svi zato ovde. Među onima koji su rešenje našli u okviru programa "Hausing ferst" je i Selina Mujkić iz Banjaluke. Kada se pre skoro tri decenije preselila u novu zemlju, nije očekivala da će ostati bez adrese.  

"Ja sam se rastala od muža i nisam imala gde da budem i onda mi je jedna socijalna radnica pomogla da ovde budem dok ne nađem svoj stan", kaže Selina Mujkić.  

I posao. Tada mogu da plaćaju i deo računa – a dobit je dvostruka. Sistem je održiv, a za nekadašnje beskućnike dobra praksa kako da nastave život kada napuste stanove.

"Možemo da im ponudimo mogućnost da bolje izgrade svoj život. Iskustva koja imamo do sada pokazuju da oko 80 odsto ljudi koji su živeli na ulici može da zadrži svoj dom kada se jednom vrate na pravi put. Ipak, ima onih koji su dugo bili na ulici i sa njima je teže", kaže Juha Kakinen.

Na privremenoj adresi obično se zadrže dve do sedam godina, koliko traje proces ponovnog osamostaljivanja.

U Finskoj živi više od pet miliona ljudi, procenjuje se da je oko 5.500 bez krova nad glavom. Najveći broj je na ulicama Helsinkija. Nevladine organizacije, ipak, imaju cilj da do 2030. iskorene ovaj problem.