Usvojena Marakeška deklaracija

Reč je o dokumentu od 34 stranice koji donosi 23 cilja za obezbeđenje regularne migracije i zaštite migranata od iskorišćavanja i kršenja ljudskih prava.

Popis uključuje ciljeve koji se odnose na prikupljanje podataka, pružanje informacija migrantima, borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, ulaganje u razvoj veština, osiguranje pristupa osnovnim uslugama i promovisanje socijalne uključenosti i kohezije.

Skup u Marakešu otvorio je generalni sekretar UN Antonio Guteres, a prisustvuje mu više od 700 političara i predstavnika civilnog, privatnog i javnog sektora.

O dokumentu se pregovaralo godinu i po dana, a konačni tekst usaglašen je u maju ove godine.

Marakešku deklaraciju nisu podržali Italija, Slovačka, Poljska, Austrija, Češka, Mađarska, Bugarska, Estonija, Australija, Izrael, Sjedinjene Američke Države, Švajcarska i Letonija. 

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je sporazum Ujedinjenih nacija o migracijama "ništa manje od osnova naše međunarodne saradnje".

Merkelova, čija je zemlja prihvatila stotine hiljada izbeglica smatra da je važno što je više od 160 zemalja odobrilo prvi Globalni sporazum za migracije na konferenciji Ujedinjenih nacija u Marakešu.

Ona je ukazala i na 70. godišnjicu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koja se danas obeležava, rekavši da se ljudska prava odnose na svaku osobu na našoj planeti, preneo je AP.

Merkelova je, takođe, ukazala na opasnost koju predstavljaju krijumčari, rekaviši da se njima ne može dozvoliti da kontrolišu granice.

Ona je pozdravljena ovacijama nakon što je završila govor rekavši da su UN osnovane na zgarištu Drugog svetskog rata, aludirajući na neverovatne patnje čovečanstva za vreme nacističkog režima.