Lisabonski ugovor stupa na snagu

Najvažniji pravni akt Evropske unije, Lisabonski ugovor danas stupa na snagu. Dve nove funkcije, šef diplomatije i predsednik, omogućiće "međunarodno delovanje" Unije. Ugovor predviđa proširenje i uvodi brojne novine u načinu odlučivanja u institucijama EU.

Ugovor iz Lisabona koji predviđa preustrojstvo evropskih institucija, uključujući uvođenje funkcije predsednika i šefa diplomatije EU, ali i omogućava dalje proširenje Unije, danas stupa na snagu.

Rafitikacijom Lisabonskog ugovora 3. novembra u Češkoj kao poslednjoj zemlji EU, omogućeno je da taj ugovor stupi na snagu 1. decembra, odnosno "prvog dana narednog meseca pošto poslednja zemlja-potpisnica deponuje ratifikacione instrumente".

Najvažnije novine koje Ugovor donosi su utvrđivanje kvalifikovane većine u Savetu EU, veća uloga Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu, uvođenje funkcije predsednika Evropskog saveta i funkcije visokog predstavnika EU za spoljnu politiku.

Lideri Unije su na vanrednom samitu 20. novembra izabrali prvog predsednika, Belgijanca Hermana van Rompija, i prvog visokog predstavnika za spoljnu politiku Ketrin Ešton koji će danas stupiti na dužnost.

Prema Ugovoru iz Lisabona, predsednik Saveta EU treba da "pomaže u postizanju jednoglasja u Savetu", a Uniju će predstavljati i na međunarodnim skupovima.

Šef diplomatije koji je i potpredsednik Evropske komisije, zadužen je za "međunarodno delovanje" Unije, predsedavaće sastancima ministara inostranih poslova, učestvovaće u radu Evropskog saveta, a imaće i posebnu diplomatsku mrežu u svetu i osoblje.

Predsednik Evropskog saveta će, uz dogovor s liderima zemalja članica, utvrđivati glavne pravce spoljne politike, a visoki predstavnik će ih sprovoditi u delo.

Nova Evropska komisija na čijem je čelu Žoze Manuel Barozo, sastavljena je, a komesari treba da svoj program izlože Evropskom parlamentu koji može da odobri ili uskrati podršku članovima Komisije.

Predviđa se da bi 27 članova nove Evropske komisije tokom januara trebalo da završe ceo taj postupak u Evropskom parlamentu i da bi Komisija u novom sastavu počela da radi krajem januara ili početkom februara.

Novi reformski ugovor potpisan je 13. decembra 2007. godine u Lisabonu.

Ugovor je nastao na osnovama "evropskog ustava" koji je odbačen na referendumima 2005. godine u Francuskoj i Holandiji.

Taj ugovor je značajan zato što omogućava proširenje Evropske unije što nije moguće po Ugovoru iz Nice iz 2000. godine koji je predvideo samo proširenje Unije sa tadašnjih 15 na 25, a potom i na 27 članica.

Dogovoreni ugovor je, međutim, morao je da se delimično izmeni pošto je odbačen na referendumu u Irskoj u junu 2008. godine. Jedna od promena odnosi se na broj članova Evropske komisije, te će sada svaka zemlja članica imati svog komesara.

Te promene, kao i ostale garancije date Irskoj, biće naknadno ratifikovane kao protokol uz prvi naredni pristupni ugovor, verovatno sa Hrvatskom.

Ugovor prvi put predviđa mogućnost da članica istupi iz EU, a Povelja EU o osnovnim pravima postaje pravno obavezujuća mada  su Velika Britanija, Poljska i Češka uspele da izdejstvuju da budu izuzete.

Bolji odnosi među državama članicama

Prema novom sporazumu, odnosi članica u EU biće jasniji zahvaljujući boljem raščlanjivanju nadležnosti. Evropa bi trebalo da bude efikasnija pošto će biti pojednostavljene metode rada i glasanja, a institucije savremenije.

Od 2014. godine kvalifikovana većina će se bazirati na natpolovičnoj većini članica i građana, odnosno odluka će biti doneta ako je podrži 55 odsto članica koje predstavljaju 65 odsto stanovnika Unije.

Uvođenjem funkcije predsednika Evropskog saveta prestaće šestomesečna rotacija članica na čelu EU. Predsednik će se birati na dve i po godine.

EU bi trebalo da bude efikasnija u nekoliko političkih oblasti ključnih za građane i Uniju danas. To se posebno odnosi na pitanja slobode, bezbednosti i pravde, borbe protiv terorizma i kriminala.

Sporazum potvrđuje osnovne slobode građana EU i princip solidarnosti među članicama u slučaju terorističkih napada ili prirodnih katastrofa, kao i u oblasti energetike.

U oblasti bezbednosti i odbrane očuvaće se dosadašnji oblici odlučivanja a otvoriće se mogućnost za jačanje saradnje među manjim grupama članica.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 20. jan 2010, 11:23) - Dragisa T. Milosevic [neregistrovani]

Buducnost EU

Treba naglasiti da je Europa na dobrom putu da se ujedini.Nadam se doista da ce se to dogoditi.Interesuje me da lice se ona zvati Europska Unija ili drugacije to mi nije bitno.Cini mi se da je nasa zemlja sa olaksanjem primila ukidanje vize za zemlje EU-e.Eto jos nam nisu ukinuli vize UK i R.Irska.I one ce nam ukinuti uskoro.Srbija mora da ide ka tom svetu.Ustvari mora saradjivati sa zemljama EU-e i Rusije.Ne zaboravimo da je Rusija i te kako vazan faktor u Europi i ostatku sveta.U buducnosti na europskom kontinentu EU i Rusija ce igrati najvazniju ulogu.
Europa ima samo buducnost u objedinjavanju europskih zemalja,a taj proces uveliko traje.