Poljaci napuštaju gradove, sela sve primamljivija

U Poljskoj je proizvodnja hrane najznačajnija industrija. Međutim, i njih muče usitnjena poljoprivredna gazdinstva. Da bi taj problem prevazišli oni su mnogo novca dobijenih iz evropskih fondova utrošili da unaprede život na selu, a poljoprivrednike podstaknu da se udruže i povežu agrar, turizam i prodaju kako bi put od njive do potrošača bio što kraći i jeftiniji.

Nije uvek tako bilo ali sada Poljsku muči to što joj veliki gradovi poput Varšave ostaju bez stanovnika pa i radne snage.

"Ljudi sve više odlaze u sela jer je tamo život jeftiniji a uslovi veoma dobri. Prioritet na svim nivoima vlasti su ulaganja u razvoj ruralnih krajeva", ističe Januš Sepiot, bivši načelnik regiona Malopoljska.

Izgradili su auto-puteve, rekonstruisali pruge pa se brzo stiže do metropola. Farmeri dobijaju subvencije po hektaru samo da zemlja nije zapuštena. Država im plaća penziono i zdravstveno osiguranje.

Da bi se ubrzao razvoj ruralnih krajeva Poljacima pomaže i Vlada Švajcarske. U proteklih 10 godina kroz razne programe dobili su 490 miliona švajcarskih franaka, uglavnom za podršku malim poljoprivrednim proizvođačima i ugostiteljima koji u svojim objektima promovišu lokalne proizvode.

"Povezali smo šest opština. Ulagali smo u turističku infrastrukturu i napravili kuhinjski inkubator u kojem se prerađuju lokalni proizvodi i prodaju u posebnim prodavnicama i restoranima kao lokalni ekološki proizvod", objašnjava Renata Bukovska iz Centra za promociju preduzetništva Sandomež.

Farmer Jan Čaja iz mesta Dvikozi kaže da su uspeli da udruže 20 farmera i sada zajedno proizvode prodaju preko interneta. "Imamo 200 stalnih kupaca. Mnogi od njih dođu da upoznaju ljude od kojih kupuju hranu, i tako smo spojili turizam i poljoprivredu", priča Jan Čaja.

Džon Galager iz švajcarskog programa NIRAS navodi da slične projekte sprovode i u Srbiji.

"Podržavamo partnerstava u Sremu, Mčavi, Kolubari i Šumadiji. Podstičemo, na primer, da se vinari povežu s poljoprivrednicma i pčelari da zajedno nude svoje proizvode, zatim da pomognemo malim firmama koje nemaju pristup tržištu i ulažemo u obnovljivu energiju", navodi Galager.

Stručnjak za ruralni razvoj Branislav Milić ističe da Švajcarci kao i Srbi dobijaju time mogućnost da posluju jedni s drugima.

"Da se ujednači poslovni ambijent ali i društva da se ujednače, imamo migracije iz nerazvijenih u razvijene delove a s ovim intervencijama proces migracija može da se umanji", kaže Milić.

Od 1990. za Srbiju su švajcarci izdvojili više od 300 miliona franka u naredne 4 planiraju još 90 miliona.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 23. nov 2017, 09:29) - anonymous [neregistrovani]

dosta sa propagandom

Zadruge su svuda namerno unistene. Bile su izuzetno efikasne i svi su imali koristi od njih. Individualni proizvodjaci treba opet da se organizuju u zadruge.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">