Veliki protest u Barseloni, demonstranti blokirali grad

Oko 700.000 ljudi izašlo je na ulice Barselone kako bi protestovalo protiv policijskog nasilja tokom zabranjenog referenduma o nezavisnosti Katalonije. Širom Katalonije blokirani su auto-putevi a škole zatvorene. Ceo grad je u zastoju zbog generalnog štrajka.

"Napolje, okupacione snage" i "Ulice će uvek biti naše" uzvikivali su učesnici protesta, koji su se okupili u centru katalonske prestonice u vreme kada je ta španska pokrajina stupila u generalni štrajk, a iznad njih nadletali su policijski helikopteri, javlja AFP.

Razlog okupljanja na centralnom trgu u Barseloni su nasilne akcije policije, koja je pokušala da spreči referendum o nezavisnosti te španske pokrajine.

Kako javlja izveštač RTS-a, demonstranati nose zastave Katalonije. Trube tražeći da, između ostalog, oni koji su na poslu obustave rad i pridruže se protestu.

Na demonstracijama učestvuje više od 40 sindikata i udruženja. Ne radi javni prevoz, a škole, klinike i muzeji su zatvoreni.

Najviše okupljenih ima oko sedišta centralne španske policije u Barseloni, gde se nalaze hiljade demonstranata koji traže ostavku španskog premijera Marijana Rahoja.

Demonstranti nisu nasilni, ali je ipak postavljena zaštitna ograda a prilaz zgradi čuva pokrajinska policija. 

Ulazi u pojedine vladine kancelarije su blokirani grupama demonstranata.

List Pais piše da su članovi Odbora za odbranu referenduma katalonske Republikansko-levičarske stranke u ulici Sant Antoni postavili barikade u vidu glasačkih kutija.

"Ovo su naše barikade", objavila je ta stranka na Tviteru.

Tokom dana nije bilo incidenata, a tome je, kako javlja izveštač RTS-a, možda doprinela odluka da policija - koja je reagovala tokom referenduma - ostane na kruzerima na kojima je smeštena. 

Katalonci zahtevaju povlačenje nacionalne policije, a jutros je 150 pripadnika nacionalne garde naterano da napusti hotel.

Metro stanice u Barseloni, uobičajeno pune ljudi, su puste, zaštitne ograde blokiraju saobraćaj na aveniji Gran Vija, jednoj od glavnih u gradu.

Pijaca Bokerija u Barseloni je gotovo prazna. 

Istovremeno, širom Katalonije auto-putevi su blokirani, škole zatvorene, a rad je velikim delom obustavljen zbog zajedničkog štrajka radnika i studenata, navodi AP.

Protestovali su i lučki radnici ispred regionalnog sedišta vladajuće španske Narodne partije, dok su vatrogasci najavili protest ispred regionalne kancelarije Ministarstva unutrašnjih poslova u Barseloni.

Demonstracije su održane i ispred škola koje su korišćene kao birališta, na kojima je policija primenila silu kako bi pokušala da spreči da se održi glasanje na referendumu u nedelju.

Kako navodi Rojters, na drugim mestima, međutim, odgovor na poziv na generalni štrajk bio je neravnomeran, pošto su neke radnje, samoposluge i kafei otvoreni.

Dve najveće španske sindikalne centrale, UGT i ČOO, saopštile su ranije da neće učestvovati u generalnom štrajku.

Ovi sindikati su pozvali na dijalog između katalonskih vlasti i centralne vlade, uz kritiku upućenu jednima zbog poziva na nezavisnost, a drugima zbog prekomerne primene policijske sile.

"UGT i ČOO jasno daju na znanje da ne podržavaju tu poziciju, odnosno tu političku strategiju. Mi ne pozivamo na generalni štrajk 3. oktobra", navedeno je u saopštenju.

Gradonačelnica Barselona Ada Kolau, koja nije pristalica nezavisnosti Katalonije, ali je bila za održavanje referenduma, osudila je odluku Rahoja da razmesti bezbednosne snage u Kataloniji kao "izuzetno neodgovornu".

Španska vlada je saopštila da je posvećena traženju zajedničkog odgovora sa drugim političkim strankama na "izazov nezavisnosti" Katalonije.

Na sastancima sa liderima socijalista i partije Građani, španski premijer Marijano Rahoj iskazao je spremnost da prouči predloge drugih stranaka o odgovoru na katalonsko pitanje.

Španski premijer je zahvalan evropskim liderima na podršci ustavnom poretku, a ministar pravde Španije kaže da snage reda i bezbednosti uvek deluju u skladu sa zakonom.

Ministar pravde Španije Rafael Katala rekao je da će Madrid koristiti snagu zakona i sve mehanizme koje mu daje Ustav.

"Najvažnije je da se garantuje vladavina prava u Španiji i da se zakoni sprovode. Ako neko hoće da proglasi nezavisnost dela teritorije, a nema pravo da to učini, onda moramo da preduzmemo ono što nam zakon omogućava da bismo to sprečili", rekao je Katala.

Prema podacima katalonskog Ministarstva zdravlja, 893 osobe su povređene tokom referenduma u nedelju, kada je policija izvlačila građane s biračkih mesta i koristila gumene metke u sukobima s ljudima koji su želeli da glasaju.

Evropski parlament održaće sutra specijalnu debatu o zabranjenom referendumu o nezavisnosti Katalonije, tokom kojeg je došlo do sukoba građana i policije.

broj komentara 7 pošalji komentar
(sreda, 04. okt 2017, 12:24) - anonymous [neregistrovani]

re. Neko je bezao sa casova matematike

Ja svakako nisam bezao sa casova matematike, a tebi hvala sto si uredno prepisao podatke sa Wikipedie (makar i oni nisu potpuno tacni).Ono sto sam ja zeleo da kazem jeste, da nadmoc katalonske privrede nije toliko nadmocna, kako je prethodnik (a i ti) zeleo da prikaze.Oni jesu jaki, ali daleko od toga da bi njihov odlazak doveo do kolapsa spanske privrede.Dakle ne govorimo ovde da 17% stanovnista privredjuje 40% nego izmedju 20-25.A to priznajete stoji poprilicno u relaciji sa brojem stanovnika.Tako da… ipak vi pokusavate da manipulistete brojkama.A sto se tice ustava...a sta bi to trebalo, da se ustav pise mozda u Barseloni?Ajde recite Nemcima da svoj ustav napisu u Minhenu (Bavarska) ili Francuzima da to isto ucine na Korzici.Zna se gde i kako ozbiljne drzave to rade.

(utorak, 03. okt 2017, 22:26) - anonymous [neregistrovani]

Neko bezao sa casova matematike

Spanija ima 47 miliona stanovnika a od toga 7.5 miliona Katalonaca (16% stanovnistva) a proizvodi 20% nacionalnog dohotka i 25% nacionalnog izvoza.
Niko ne manipulasie statistikom izuzev tebe kad kazes blizu 20% ovoga i blizu 20% onoga i relativizujes situaciju za svoje svrhe. Statistika je egzaktna nauka i ne postoji "blizu" i "daleko" nego tacne brojke.
Za ovoga sto pominje ustav Spanije, pa nisu ga pisali u Barceloni nego u Madridu a pod Frankom je Kataloncima bio zabranjen jezik i skole i bilo kakva autonomija., oni to dobro pamte.

(utorak, 03. okt 2017, 18:08) - anonymous [neregistrovani]

@@Ко би могао стајато иза те побуне ?

Nije 25 nego tek nesto iznad 20%. Sto i nije cudo jer oni cine oko 20% spanskog stanvnostva. Tipican primer manipulisanja brojkama.

(utorak, 03. okt 2017, 17:43) - anonymous [neregistrovani]

RE:@Ко би могао стајато иза те побуне ?

Narod Katalonije!? Koji narod, 44% izašlih na referendum koji je neustavan!? Je li se vi to zalažete za nepoštovanje zakona i ustava jedne zemlje!? Znate li vi šta to znači!? Ako nisu spremni na oružanu borbu onda će svi organizatori ovog referenduma završiti u zatvoru za podrivanje ustava države Španije!

(utorak, 03. okt 2017, 12:32) - anonymous [neregistrovani]

@Ко би могао стајато иза те побуне ?

A jel ti nije palo na pamet da mozda narod Katalonije stoji iza toga, jednostavno hoce svoju drzavu, ekonomski su vise nego jaki da budu samoodrzivi (25% spanskog budzeta stvaraju Katalonci) a ima ih skoro 8 miliona, vise stanovnika nego dosta Evropskih drzava

(utorak, 03. okt 2017, 12:09) - Воронцов [neregistrovani]

Ко би могао стајато иза те побуне ?

Не изгледа ми логично да би иза тога могле стајати западне земље јер Шпанија је један од кључних савезника САД у том региону . Нестабилна Шпанија могла би одговарати најезди миграната из Африке то јест Шпанија је врата Европе у том делу. Ако овако наставе у Каталонији пре ће бити да ће им укинути и аутономију него што ће им дати независност. Али све заједно то већ кошта економски, дакле већ праве велику штету.

(utorak, 03. okt 2017, 11:52) - anonymous Lala [neregistrovani]

E da ,

Sad će opet nova varijanta od strane EU : što je legalnoj sad nelegalno u odnosu na naše Kosovo : što je nelegalno je bilo legalno (sve po potrebi) .