Uskoro prvi lideri EU

Posle potpisa Vaclava Klausa na tekst Lisabonskog ugovora, Evropski savet uskoro bi trebalo da odluči ko će biti prvi predsednik i šef diplomatije Unije. U igri je nekoliko kandidata, a "porasli su izgledi" belgijskog premijera Hermana van Rompuja da postane predsednik Unije.

Evropska komisija je saopštila da bi šefovi država ili vlada Evropske unije uskoro trebalo da odluče ko će biti prvi predsednik EU i šef diplomatije Unije, a izvori u Briselu najavljuju da bi lideri EU mogli da se sastanu već 12. novembra.

Predstavnici za štampu Evropske komisiji su novinarima rekli da još nisu zvanično poznati kandidati za nove čelne položaje u EU, što nalaže konačno usvojeni Ugovor iz Lisabona o preustrojstvu ustanova i mehanizama odlučivanja Unije.

Po imenovanju novog predsednika i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, koji bi bio i potpredsednik Evropske komisije, predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo će moći da predloži i novi sastav tog izvršnog tela Unije, uključujući komesara za proširivanje.

Evropski komesari, koje će predložiti svaka od 27 članica Unije, bi 25. novembra trebalo da iznesu program svog rada i dobiju podršku u Evropskom parlamentu.

Predsedavajući EU, švedski premijer Fredrik Rajnfelt je saopštio da odmah među liderima i vladama Unije pokreće razmatranje ličnosti za položaje na čelu evropske dvadesetsedmorice.

Rajnfelt je naglasio da će Ugovor iz Lisabona stupiti na snagu 1. decembra.

Prednosti i mane kandidata

U medijima i krugovima EU nezvanično se navode "sve veći izgledi" belgijskog premijera iz flamanske hrišćansko-demokratske stranke Hermana van Rompuja za predsednika EU.

Rompuj se nalazi manje od godinu dana na čelu koalicione vlade koja je uspela da u velikoj meri vrati stabilnost zemlji koju su mesecima potresali sukobi Flamanaca i frankofona, ali i posledice ekonomske krize.

Ta prednost međutim, za Rompuja predstavlja i najveću manu, jer brojni belgijski zvaničnici strahuju da bi se njegovim odlaskom zemlja ponovo našla u krizi.

Kandidat je i Jan Peter Balkenende, holandski premijer iz hrišćansko-demokratske stranke koji vodi koalicionu vladu. Njegovi protivnici podsećaju da se Balkenende nalazio na čelu vlade u vreme kada su birači na referendumu 2005. godine odbacili Ugovor o uređenju EU.

Kao kandidat pominje se i Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga, umereni desničar i jedan od tvoraca Sporazuma iz Mastrihta, koji je doveo do stvaranja evro zone.

Kao predsednik Foruma ministara finansija evro-zone kritikovan je što nije dovoljno brzo reagovao na finansijsku krizu. Britanci smatraju da je "preterani federalista".

Osim njih, kao kandidati figuriraju i bivši austrijski kancelar, Volfgang Šisel, bivši premijer Finske Pavo Tapio Liponen i bivša predsednica Letonije Vaira Vike-Frejberga, koja je dobila nadimak "gvozdena ledi" i jedina je žena među budućim kandidatima.

Slabe šanse Tonija Blera

Kandidat je i Džon Bruton, bivši premijer Irske i sadašnji ambasador Evropske unije u SAD.

Jedini koji je i za sada zvanično predložen na mesto predsednika EU, Toni Bler, koga je nadavno prelodžio šef britanske diplomatije Dejvid Miliband.

Međutim, iako je njegovo ime najzvučnije među pretendentima na mesto predsednika EU, analitičari smatraju da su njegove šanse slabe zbog čvrste podrške politici Džordža Buša i ratu u Iraku. Ne ide mu u prilog ni to što Velika Britanija nije ni u evro-zoni, ni u šengenskoj zoni.

Među kandidatima za budućeg ministra spoljnih poslova EU najčešće se spominju: šef britanske diplomatije Dejvid Miliband, bivši predsednik vlade i ministar spoljnih poslova Italije Masimo D'Alema, komesar za proširenje EU Oli Ren i šef švedske diplomatije Karl Bilt, iako on tvrdi da se ne bi prihvatio te funkcije.

Međutim, analitičari kao njegove "mane" navode anti-ruske stavove i njegovo čvrsto zalaganje za ulazak Turske u EU.

broj komentara 0 pošalji komentar