Kačinjski traži od Ukrajine da prizna genocid nad Poljacima

Jaroslav Kačinjski je, pred Spomenikom žrtvama Volinja u Varšavi gde je zajedno sa premijerkom Beatom Šidlo položio venac, rekao da je "Volinjski masakr bio genocid".

"Ne možemo da dopustimo da se ignorišu takvi zločini nad Poljacima, da se relativizuju, da se prikazuju kao nešto manje suštinsko nego što to izražava reč genocid. To je bio genocid", rekao je Kačinjski.

Masivna etnička čišćenja današnjih zapadnih delova Ukrajine, tadašnjih istočnih oblasti okupirane Poljske, ukrajinski nacionalisti na čelu sa Stefanom Banderom i njihova oružana frakcija Ukrajinska ustanička armija započeli su u februaru 1943. godine.

Naziv Volinjski masakr dobili su zbog kulminacije cele operacije 11. jula 1943. godine kada je izveden simultani napad na čak 150 poljskih sela u Volinskoj oblasti, u nedelju, kada su Poljaci bili na bogosluženju.

Poljski Institut pamćenja naroda daje podatak o 100.000 poljskih žrtava od 1943. do 1945. godine u Ukrajini i govori o stotinama hiljada Poljaka koji su pobegli tada u strahu za živote u centralnu Poljsku.

"Zločini koji su tamo počinjeni su bez presedana po okrutnosti", rekao je Kačinjski.

O etničkim čišćenjima sa elementima genocida govori i posebna rezolucija Senata poljskog parlamenta koja je do te formulacije došla prošle sedmice nakon žestoke rasprave i sporova da li tu reč genocid pa makar i u naznakama ima mesta.

Istoričar IPN-a Gžegož Motika kao najpribližnije organizovane zločine naveo je etnička čišćenja i zločine nad srpskim življem u Hrvatskoj u vreme marionetske Nezavisne Hrvatske Ante Pavelića.

"Postupci ustaša i ukrajinskih nacionalista bili su u mnogome slični", rekao je pred ovu 73. godišnjicu masakra Motika poljskoj državnoj agenciji PAP.

Banderovci su nemilosrdno ubijali i Ukrajince koji su pomagali Poljacima i svojim životom takvu pomoć platilo je 384 Ukrajinca a usledila je poljska odmazda u kojoj je pobijeno između 12.000 i 20.000 Ukrajinaca, prema podacima ukrajinskih istoričara.

Za ukrajinske istoričare i posle Okruglog stola o tim zločinima 2003. godine nema govora o genocidu već operaciju Ukrajinske ustaničke armije i nacionalista tumače kao borbu za nezavisnost i reakciju na kolonijalnu politiku predratne Poljske prema Ukrajincima u tim oblastima.

Najdalje su spremni da odu priznanjem da su te operacije imale unekoliko elemente etničkog čišćenja i da odaju poštu poljskim žrtvama, što je učinio na samitu NATO 8. i 9. jula u Varšavi i ukrajinski predsednik Petro Porošenko.